lemic

Velikan u svakom pogledu, skroman, uman, prijatelj, Gospodin,...čast je bilo poznavati ga, oplemenio mi je život, nek počiva pravedno.

Velika vrednost protekle izložbe je što su "Praviše", ne samo bili rame uz rame sa svetski vodećim i skupim, već su sudeći po prvim i većinskim utiscima bili ispred. Nadam se da će slušni rezultat biti sve više odlučujući pri izboru audio komponenti. Hvala im za učešće na priredbi.

Naravno Stradi, bitno je da ansambl bude taÄno bazno podeÅ¡en a pikanterije, pa bez uvlaÄenja u priÄu. Skoro sam bio na adiofilskom roÄ‘endanu i dvojac me pod dejstvom "Maligana" priupita oko azimuta napomenuvÅ¡i temu pa reko ajd malo da se prikljuÄim pa nek Äitaju posle, a sad mi je zadovoljstvo da i ja Äitam,(nije laskanje). Nisam Äitao od poÄetka pa ću da naglasim da je podeÅ¡enost i nivelisanje gramofona jako važno ne samo sluÅ¡no. NaviÄ‘ao sam se izbruÅ¡enih glava i zaparanih ploÄa samo zbog brisanja praÅ¡ine kad se gramofon ne vrati na istu poziciju, naroÄito oprez od žena koje to vrlo neuko Äine ali vrlo veÅ¡to sakriju tragove pa posle kuku lele. Ja sam sa svojm suprugom izgradio odnos da kad hoće da preteruje, ja podignem makinu, vratim i prekontroliÅ¡em/prepodesim.

OdliÄne slike Stradi. Napomena, nije isto tih egzaktnih 4 mm na 8,10 ili viÅ¡e cola cevke. Mikroskop samo služi da proveri potvrdi sluÅ¡no podeÅ¡avanje preko VTA. Naravno, vidi se i taÄnost protiv klizne sile a i same geometrije, otklona neminovne gazne greÅ¡ke. Ja sam viÅ¡e puta na ovaj naÄin kontroliso ispravnost svog naÄina podeÅ¡avanja.

Da, Stradi, potpuno taÄno. SRA je definisan fabriÄkom dizajnom vrha igle i treba ga se pridržavati. Pregledom igle se upravo po habanoj, poliranoj povrÅ¡ini vidi da li je napadni ugao dobar a koji se mnogo lakÅ¡e uoÄava i podeÅ¡ava kroz VTA, odnosno podiz u pivotu ili ne/paralelnošću same cevke. 3 stepena kod mekih i dugih glava, ala Konkord Ortofoni je ponekad i malo dok recimo kod mog Kuetsua jedva da mogu da podignem pivot bez naruÅ¡avanja tonskog balansa,( i pojaÄanog habanja). ÄŒisto sam naÄelno izložio problematiku trakovanja izostavivÅ¡i VTA/SRA i njihov uticaj na zvuk i troÅ¡enje igle. Da bi SRA bio kako treba a poboljÅ¡ala sledljivost ruÄke, dovijanje, poturanje podmetaÄa na zadnji kraj glave, bruÅ¡enje Å¡ela ...Obaranjem cevke se ne remeti sama komplijansa ruÄke već joj se ne da da osciluje previÅ¡e. Naravno, sve je uzajamno poslediÄno i ne može se prosto pristupiti. Na Mocartu postoji vrlo komforna opcija podeÅ¡avanja VTA odnosno SRA i imao sam taÄnu tabelu ugla rezanja zavisno po produkcijama ali nikad nisam hteo da se zezam sa tim, ova ploÄa 1 mm gore, druga dole...Jedan jednostavan naÄin ali onako, malo grub, je da se donja strana Å¡koljke drži paralelno sa ploÄom, moguće samo kod glava koje su ravne sa donje strane. I da se ne pomisli da se pomeranjem VTA može tonski ispeglati zvuk, radi se o suptilnom osećaju a ne o ekvilajzeru koji će da zamskira rupu.

Slažem se Anubis i za poÅ¡tenje i...Kad me neko priupita koju glavu da izabere ja mu kažem Ortofon, izvadi para kolko imaÅ¡ i kupi za te novce, uvek se dobije poÅ¡ten uzvrat u svakom smislu, prvenstveno soniÄnom, nema omaÅ¡ke osim ako se ne promaÅ¡i kompatibilnost. Jedan od problema pri trakingu je VTA ugao, teoretski ruÄka treba da je paralelna sa ploÄom meÄ‘utim svaki kantilever se ulegne viÅ¡e nego Å¡to proizvoÄ‘aÄ predvidi pa je neka preporuka odstupiti 3°, da pada na nos. Ovo je potrebno i da bi traking bio stabilniji. Ako je ruÄka horizontalna, bez obzira na taÄno-gornje, gazno terećenje, to je jako mala sila i zbog kraka poluge oÄas posla ruÄka izgubi sledljivost, recimo zbog krive ploÄe i skoka glave pri oÄitavanju dinamiÄkog pasaža. NaroÄito moguće na granićnim vrednostima kad je kontra teg relativno lak naspram glave i skroz je na kraju, zato valja teži a bliži pivotu nego obrnuto. Nekad su ruÄke dolazile sa viÅ¡e tegova ili se pak mogao izabrati.

Hvala za kompliment po sistemu, joÅ¡ je pomaknut od kad si sluÅ¡ao pa inoviraj posetom. Kad spomenu motor, da nisam gramofondžija ne bih uspeo da razumem i reÅ¡avam specifiÄnu problematiku žiÄanog toÄka. Sve to proizilazi iz odreÄ‘enih zakona fizike i tom smislu valja Å uca da se usmeri, jednostavno ispoÅ¡tovati pravila koja važe kod gramone i shodno tome upariti ceo ansambl a tek na kraju dolaze pikantne razlike koje Äine kao odreÄ‘eni oblik bruÅ¡enja vrha igle. Mnogo bolje zvuÄi skromni a skladno izbalansiran sistem nego s brda s dola uprkos preskupim delovima. Već sam spomenuo Lin LP 12 sa Itokom i Asakom, perfektno zvuÄi a gledano sadaÅ¡njim oÄima niÅ¡ta tu nije vanserijski. Ja nisam Ortofondžija ali je to firma sa jako dugom tradicijom, izuzetno velikim izborom glava i za svaki ukus i Å¡to je bitno, za džep. Jedna od najbolje zvuÄećih produkcija, Ops 3 je u direktnoj vezi pa se i po tome može zakljuÄiti da svaka njihova igla mora da radi vrlo visoko, ako neće, razlog je u nekompatibilnosti, da preskoÄim sad ukuse. Rega je dobra ruÄka ali je namenski projektovana za prihvat MM glava, mekanih, kao jeftinije i dostupnije reÅ¡enje za skupu MiÄelovu bazu. Probaj kod strugara da ti uradi mesingani kontra teg i to u nekoliko težina, okrugao pomogćstvu sa ekscentriÄnom rupom zbog Å¡to nižeg težiÅ¡a i mogućnosti pomeranja Å¡to viÅ¡e napred ka pivotu. Tako je manja sama inertnost a uz dobar traking u smislu komplijanse. RazliÄitim tegovima može da se doÄ‘e do dobrog rezultata soniÄno. PodrÅ¡ka uvek od mene. Ja sam pogazio svoju reÄ upravo da bi izaÅ¡ao u susret oko neke MiloÅ¡eve gramofonske dileme i postovao kao i Å¡to sada Äinim i smatram da imam uslovno prava i da kritikujem kako god bilo bez ulaženja u korito Drine. Meni liÄno, ovo nit treba nit imam Å¡ta da se okoristim, ne podcenjujem i sam sam proÅ¡ao svo ovo slatko paranje uÅ¡iju. Audio je krajnje individualna imaginacija koja se menja jednako ko i raspoloženje za razliÄitu muziku, i sam sam obrnuo polaritet verovatno trajno ali je i to krajnje liÄno shodno mom ukusu, iako mislim da je to naj bolje, ne tvrdim da je to apsolutno nit pa bi bilo dobro da je tako. Ovde smo valjda da se ispomognemo bez srddžbe, bar je moja postavka takva. @Å uce-bez trauma, proradiće glava.

Vidim da je "redakcija" bila brza i redigovala, obrisala postove sa Äime se inaÄe na slažem al... @Suce, niÅ¡ta novo, skupo ne znaÄi da je i dobro, u hifiju važnu ulogu ima cena upravo zbog subjektivne analogije. Kad se pogleda raspon cena glava apsurd je n x razlika jer u suÅ¡tini je rad skoro jednak a komponente ne utiÄu toliko u proizvodnom troÅ¡ku, dal je obiÄna plastika il Ävor od drveta recimo, oÄigledno se naplaćuje "umeće" u sveopÅ¡tem smislu. Najbitnija stvar u audiu je da se upare komponente, sluÅ¡no i tehniÄki. Mislim da sam u svojoj temi o podeÅ¡avanju naveo neke podatke kojih se ovog Äasa ne sećam. Kod grafona je bitno da se ukupna rezonanca baze, rauÄke i glave uskladi da ne bude previsoka zbog ulaska u Äujni spektar ili pak preniska u sub podruÄju, ljuljaju se membrane. Svaki deo za sebe ima svoju rezonancu i one moraju da budu razdvoje meÄ‘usobno za po par herca, ako se kojim sluÄajem poistovete, sluÅ¡ni rezultat je poguban. Naravno, samo odvoÄ‘enje i priguÅ¡enje drÄanja je bitno. Komplijansa glave direktno zavisi od tvrdoÄ‘e nosaÄa igle a same ruÄke od otpora u ležajevima i fiziÄke mase. Lageri su svuda prisutni pa je masa naj uticajnija kroz fiziÄku veliÄinu i sam raspored momenta sila, jednostavno, težina cevi i glave naspram kontra tega. Po pravilu, teÅ¡ke ruÄke za tvrde glave i obratno. Ne mogu da teoretiÅ¡em o ruÄkama jer sam davnih dana napustio konstrukcije sa ležajevima, slavne Zeta, Itok, Sirinks...i preÅ¡ao na Mocarta koji ima kvalitativan skok zbog ne imanje uvek pristunog drmanja u lagerima. Sama komplijansa ruÄke je zavisna od gustine ulja, zanemariću fiziÄku težinu cevi i kontra tegova, i zato ta ruÄka može da prihvati svaku glavu. DoduÅ¡e, postojala je lakÅ¡a cevka za ultra meke MM glave, beÅ¡e neka drstiÄno mlitava AKG P8 Nuova koja nije htela da radi sa težom. Fino podeÅ¡avanje se vrÅ¡i kliznim tegom po samoj cevi da bi se joÅ¡ neko zvrÄkanje oteralo. Ima joÅ¡ nekih pikanterija al ne bitno. Nisam znao da Buca MariÄić nastavlja sa ovim konstrukcijom a izvorne JeliÄićeve nema viÅ¡e ni delića. Zbog svog tehniÄkog komfora Mocart se može podesiti da igla optimalno napada brazdu Å¡to kod trnovskih skoro da nije moguće postići. DoduÅ¡e, imao sam neku, ne sećam se koja beÅ¡e, imala je 3 imbusa za osiranje pivota al je to bilo sizifovski potrefiti. Moje kazivanje je opÅ¡te, ne odnosi se ni na koju glavu, ruÄku il personu ovde prisutnu. Za retip, pogledajte da li postoji Paroh joÅ¡ uvek, uvek sam voleo da sluÅ¡am taj vrh kod MariÄića i to mi je i dan danas jedan od referentnih i neostvarenih tonova. InaÄe nisam,(nit ću) u hifi priÄi uopÅ¡te pa molim da ne zamerite na nedostacima. Da, joÅ¡ neÅ¡to, reparacija glave se radi ruÄno i liÄnim umećem bez neke tehnologije.

http://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/6289-zvucnik-za-ceo-zivot/ FR istiÄe mane sistema i sve mora da bude dobro i upareno. KonaÄno sam doveo zvuk do željenog vrhunca uz subjektivno zadovoljstvo ubacivanjem DHT SE pojaÄala GM 70. Tema je arhiviran pa eto Äisto Å¡tura informacija.

Nema na Äem, nama svima treba podsećanje, tema je OTO. Lin je vrlo ozbiljna marka, možda ne toliko po sopstvenoj izradi koliko po ispravnom pristupu, sprezi komponenti u optimalnu kombinaciju koja je uvek iznenaÄ‘ujuće dobro zvuÄala dok se pojedine komponente nisu uvek uklapale samostalno u neki drugi sistem. Itok im je zaista sjajna ruka i sa parnjak iglom to svira zavidno, na Sondek bazi teÅ¡ko prevazdljivo. Sve njihove glave su odliÄne ma ko ih sklapao. Stradi, moj Black Goldline je izraÄ‘en za života Sugana i pod tim nazivom, jedino dance nije žuto nego sivo al ne znam gde mi je. Ovaj sadaÅ¡nji u ponudi je istog naziva a Å¡ta je i da li je novo ne znam.

Anubis, Goldline ili K, moj primerak, je Suganova kreacija koja je upravo navedenim odlikama dala reper i podstrek ostalim proizvoÄ‘aÄima i pogurala iglaÅ¡e u napredak, radi se i dalje pod istim imenom al ko Å¡to rekoh, razlika je moguća. Detaljniji ti je opis komparacije Sapex vs Kuetsu, ja sam malo...Da je NR voljan da radi, njegov vrh i modifikacija, to je naj bolje, liÄno sam i montirao i sluÅ¡ao i orginal i Gerot.

@Stradi-van hifija sam već popriliÄno tako da moje kazivanje treba uzimati sa rezervom jer jednostavno nemam ama baÅ¡ nikakvih saznanja oko novih proizvoda, delom Å¡to jako malo na prvi pogled prepoznam da bi valjalo a najviÅ¡e Å¡to sam zadovoljan onim Å¡to Äujem iz svog sistema. Nema se ni viÅ¡e mogućnosti da se u praksi proveri ono Å¡to piÅ¡u novine, mada sam odavno shvatio da ima dosta novinarskih pataka. Å to se tiÄe glava, postoji ideja o ruÄnoj izradi, već predraÄ‘eno dosta ali mislim da će ovaj primerak ostati trajno. DoduÅ¡e, možda namaknem neÅ¡to na sluÅ¡anje al otom potom. Gospodin Sugano jeste stajao iza Sapexa, SD 900 je njegova kreacija, smatrana vrhunskom ali nikad nije postigla ugled Kuetsua. SluÅ¡ao sam i to, doduÅ¡e u tuÄ‘em sistemu, meÄ‘utim samo me je prvi "Drvenko" opÄinio Kuetsuom. Kroz maglu, da izuzmem sad karakter tona, Drveni je imao odliÄan balans energetskog i tonskog prezentovanja kroz ceo opseg, dok je Sapex bio neÅ¡to mekÅ¡i u izražajnijem nekom gornjem spektru. Kuetsu je taÄniji iako je evidentano prisustvo uticaja kućiÅ¡ta, drvo jako lepo boji i to pleni. Konstruktivno ne znam razlike, zaboravio sam i elektriÄne parametre koji mislim da se razlikuju. Mora da se predpostavi da je Suganu Sapex bio polaziÅ¡te i da verovatno ili nije ugradio sve Å¡to je znao ili nije hteo. Koliko znam, nikad nije bilo ni jedne ružne reÄi pojavom ezoteriÄnog Kuetsua. Prva serija crnog je bila Black, druga Black K ili Goldline i mislim da ne postoji treća edicija koja bi se smatrala novim modelom ali je moguće da ipak ima razlika usled tehnolÅ¡kog uslovno napredka itd. ali zaista ne znam detalje. Po nekom rekla kazala, proizvodnja je il beÅ¡e stala il je snižen kriterijum nakon Suganove smrti koji nije dozvoljavao da primerci izaÄ‘u sa nekim odstupanjem već ih je liÄno lomio Äekićem. Nakon nogdauna analogije, vidim da je izaÅ¡la nova serija, preskupa, tu i tamo neka kritika i to mi je bilo dovoljno da ne istražujem jer po tadaÅ¡njim starijim recenzijama bilo koji Kuetsu nije nakada kuÄ‘en. Prvi Blek nije bio ni blizu dinamici Goldlajna a ni bilo koji do najskupljeg Onixa kako beÅ¡e. Ne sećam se taÄnih naziva drvene serije, koji beÅ¡e prvi Wood ili Rosewood, ali je drugi isto tako bio dinamiÄki bolji i neutralniji u smislu tona drveta, ali i dalje magiÄno i mislim da je to naj lepÅ¡a glava za sluÅ¡anje. Imao sam u viÅ¡e navrata prilike da doÄ‘em do viÅ¡e varijacija Drvenog, od izvornog do modifikovanog sa raznim Å¡lifovima ali sam ostao na Crnji Äisto zbog odliÄne dinamike, taÄnosti u celom opsegu i neutralnosti kao presudne jer je najteže izbeći farbanje u sistemu, odnosno, bojiće se drugim trikovima. Trik je u kantileveru koji je Sugano napravio po ugledu i jednako kao samurajski maÄ, i otuda naj manje gubitaka informacija u transferu. Verovatno se to danas radi industrijski u haj tek izvedbi i upotrebi materijala ali ne pruža subjektivni ugoÄ‘aj kao ustalom i CD, pa ne Äudi visoko vrednovanje starih i iskrenih ezoterija ruÄne izrade. VDH liÄno, niÅ¡ta nisam uvažavao od žice do vrha, ali to je bilo onda. Njegovi Å¡iljati vrhovi sa poÄetka jednostavno nisu prijali mojim uÅ¡ima. Vrhunski dijamant, prirodni, se naj prefinjenije brusi ruÄno i oko ga najlepÅ¡e dotera. Sam oblik jednostavno mora da odudara od nože na kateru, neobjaÅ¡njivo al je tako, nema naj reÅ¡enja. Sam po sebi gotovo da ne znaÄi niÅ¡ta već tek kad se glava ukomponuje tako da mislim da nije presudan. Paroh ima tonski izuzetne, Gerota nema odavno i Fric Gajger, to je meni ostalo referentno, na Å¡ta god kaÄeno, zvuÄalo je dobro. Definitivno vrh utiÄe i te kako na zvuk, znaÄi subjektivna procena ili rukovoÄ‘enje tuÄ‘im ali cenjenim komentarima, onih koji imaju sliÄan i pristup i sistem. Morao bi malo da obnovim gradivo, tako da ponavljam, velika rezerva prema mom kazivanju. Stradi, nisam u mogućnosti da ti viÅ¡e pružim odgovora. Smatram da su glave bile skupe a sad preskupe i to ne opravdano. Mnogo je bolje optimizovati ansambl i sistem. Ono Å¡to je naj bitnije to je ploÄa. RTB na mom sistemu zvuÄi popriliÄno dobro, kamara ostalih odliÄno, al kad zabodem nekoliko vrhunskih, onda ukapiram da PGP-u ne pomaže niÅ¡ta, odnosno da je nužna dobra ploÄa koja će sasvim sigurno odliÄno zvuÄati sa proseÄnom i glavom i vrteÅ¡kom, naravno ako je sve taÄno podeÅ¡eno, zbog Äega sam se povampirio u temi.

Pa jes, ja sam odjuÄe. redovno se pregledava i osvežava tako da traje. Primerak je iz druge edicije Kutsu glava kada je Sugano nakon poÄetnih revulucionarnih reÅ¡enja i sabranih iskustava izvrÅ¡io modifikacije na svim modelima koji ja mislim nisu kasnije prevaziÄ‘eni soniÄno. Moj model je "Goldline" i koliko znam nije nikad viÅ¡e poboljÅ¡avan ili izmiÅ¡ljan novi neki blek jer se ujedno ovo i smatra-lo naj neutralnijom glavom. Za informaciju, ima naj bolji dinamiÄki raspon i separaciju od svih Kuetsua ali mu je zamerka samo kućiÅ¡te pa zvuÄi previÅ¡e suvo i analitiÄki za razliku od drvenka koji ima izuzetno zavodljiv ton ali nikako mi nije bio dostupan. DoduÅ¡e, NebojÅ¡a Ristić je preradio Å¡koljku i ubacio drvo tako da sad taj pomalo surovi prizvuk se izgubio a detaljnost do bola. Nisam viÅ¡e aktivan u priÄi pa ne znam Å¡ta se sad deÅ¡ava sa glavama, ali naspram dinamiÄkog rejndža CD-a, ovo je meni jedina glava, opet po mom arhaik saznanju, koja ne zaostaje i sa kojom i obiÄan RTB zvuÄi vrlo dobro. Recimo, Gerotov Wood pa i kasnije modifikovan by N.R., ne može da izvadi ploÄu ko crni. On je i retko tvrdi, odma iza Deke i verovatno zato ima tu oÅ¡tru definiciju. Problem je Å¡to u obe ose ima jednaku tvrdoću a tu usaglaÅ¡enost sa ruÄkom je teÅ¡ko dobiti, godinama se reÅ¡avam da Mocarta modifikujem. Dobio sam od Doktora na poklon riu pa će možda biti zimskih Äarolija.

Da se javnem na blic nakon Doktorovog ukazivanja na temu, podsetim na svoju davnu priÄu:, http://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/7384-odrzavanje-i-podesevanje-gramofona-gyrodec/ nauÄim dodatno dok joÅ¡ mogu. Dostupne su mi test ploÄe uz upotrebu osciloskopa ali nikad nisam tim naÄinom hteo da se služim već sluÅ¡no uz viÅ¡e puta kontrolisan Å¡lif ispod dobrog mikroskopa pri Äemu se vidi kako igla gazi u smislu podeÅ¡enosti. TaÄno je da većina igala odstupa od savrÅ¡ene geometrije bez obzira na cenu, moj primerak je ispod soÄiva taÄan ali potiÄe iz doba vrhunca umeća Gospodina Sugana. Mrdanjem veÅ¡anja se jako dobro Äuju poremećaji u gazu, sad koliko je to idealno teÅ¡ko je reći. Možda tokom zime zakaÄim osciloskop pa ću pažljivo pratiti izlaganja.

Zato se i vežba.