Zašto su Deep Purple u Evropi daleko popularniji bend nego u Americi?

[TurboMaximus]

16 sati ranije, WildRanger said:

Nemam uopšte pozitivan stav o bendovima kao Motley Crue, Bon Jovi, Poison, Europe, Twisted Sister i toj ekipi ostalih "hair" grupa iz 80tih. Izdvojio bih iz te priče o hard roku Ganse i Van Halen(sa Rotom), jer su oni bili jedini kvaliteni hard rok bendovi na američkoj sceni 80tih. 

Isključujući Ganse koji su priča za sebe i nedovoljno kvalitetne Van Halen cirkuzante, ostali su obične seronje, slika američke patetike. Hard rok je umro sedamdesetih.

@beatgoeson, nazvati Parplove pop-rok grupom zbog nekoliko hitova je stvarno smešno. Hard rok podrazumeva i refren. Nešto je moralo postati i hit.

[aiwa]

O ukusima ne vredi raspravljati.

[beatgoeson]

8 minuta ranije, TurboMaximus said:

nazvati Parplove pop-rok grupom zbog nekoliko hitova je stvarno smešno. Hard rok podrazumeva i refren. Nešto je moralo postati i hit.

Nije stvar u tome kako se šta zove. Ako su oni definicija hard roka, nemam ništa protiv, nisam dovoljno stručan. Moja percepcija toga je takva da reč "pop" neizostavno mora da bude... znači pop-hard rok. Nije to samo refren, to su savršeno aranžirane i lepo spakovane pesme.

Samo me nemojte napadati, ja volim pop muziku.

[aiwa]

Evo malo pop muzike

 

[TurboMaximus]

@beatgoeson, rok jeste podžanr popularne muzike. Ako polažiš od toga, možemo da natežemo. Ako aludiraš na podžanr popularne muzike zvani pop, daleko smo. Kad govorim o Parplovima, mislim na albume In Rock, Machine Head, Made In Japan. Obično dodajem i Come Taste The Band, isključivo zbog fenomenalnog Bolina. Ispred i iza su nezrelosti, osrednjosti i gluposti. Ponešto se može označiti i popom.

Da ne bi bilo da pričam napamet, prvi LP koji sam u životu kupio, u sedmom osnovne, je Machine Head. Tako sam postao parplovac. Imam verovatno sva izvorna izdanja, čak i možda najbesmisleniju ploču neke poznate rok grupe Deep Purple / Royal Philharmonic Orchestra.

[beatgoeson]

3 minuta ranije, TurboMaximus said:

Ako aludiraš na podžanr popularne muzike zvani pop, daleko smo.

Nisam mislio na Toma Džonsa. 

Samo pokušavam da iznesem svoje viđenje uzroka manje popularnostu Dip Parpla u USA. Dakle, definitivno mislim da je to prilična doza doteranosti, ušminkanosti i želje da se svidi što širem auditorijumu.

[TurboMaximus]

Nemam dokaz, ali prilično sam uveren da je američka rok publika bila ruralnija od zapadnoevropske. Mora se uračunati snažni uticaj tradicionalnih žanrova, uticaj koji se itekako oseća i danas, čak do nivoa trenda. Kad dodamo pominjani marketing, kičastiji imidž i seksualno revolucionarni Plantov stomačić, nisam previše začuđen.

[WildRanger]

Ipak bih razdvojio običan hard rok i heavy rok. Znači razlika je što je kod heavy roka gitarski zvuk teži, a ritam energičniji. 

Prva hard rok pesma po mom mišljenju je You Really Got Me od Kinksa, iz 1964. 

Obične hard rok pesme iz tog ranog perioda su npr: Hendrix - Purple Haze, Steppenwolf - Born to be Wild, Cream - Sunshine of Your Love, The Who - Pinball Wizard, Deep Purple - Hush, Zep - Good Times Bad Times, Golden Earring - Radar Love, Alice Cooper - School's Out  itd. Sve ove pesme su bili hitovi u Americi. 

Tipične hevi rok pesme su recimo: Blue Cheer - Summertime Blues(ustvari ova pesme je proto-metal), Pink Floyd - The Nile Song, Zep - Whole Lotta Love, Fleetwood Mac - Green Manalishi, Grand Funk Railroad - Inside Looking Out, Deep Purple - Speed King, Uriah Heep - Gypsy, Blue Oyster Cult - Cities on Flame With Rock and Roll itd.

E već Black Sabbath su začetnici hevi metal zvuka sa pesmama: Black Sabbath, The Wizard, War Pigs, Paranoid, Children of the Grave itd. Tačnije Paranoid je prvi hevi metal album(istoimeni debi ipak nije jer na njemu ima dosta bluz-rok elemenata). Već zvuk Sabata nije bio prijemčiv za američki meinstrim i zato oni nisu imali hitove na američkoj tabeli. 

[beatgoeson]

On 11/19/2017 at 14:57, WildRanger said:

Prva hard rok pesma po mom mišljenju je You Really Got Me od Kinksa, iz 1964. 

Ne mogu da odolim - ako je You Really Got Me prva, onda je B strana tog singla druga hard rok pesma. Zapravo mi se uvek više sviđala od A strane, kojoj takođe nemam zamerki. Žestok zvuk, uz vrlo inspirativnu promenu ritma na sred pesme, kada stvar, na kratko, preraste u ludački bugi-rok.

 

[pompi]

Meni se cini da sve najbolje dolazi iz Evrope.

Ja volim da cujem i jedne i druge stim da moram da dodam i to da mi se cini da led zeppelin nisu koristili metronom prilikom snimanja. Uvek sam imao blagi utisak da ponegde ispadnu.

[WildRanger]

On 19/11/2017 at 1:16 PM, TurboMaximus said:

Isključujući Ganse koji su priča za sebe i nedovoljno kvalitetne Van Halen cirkuzante, ostali su obične seronje, slika američke patetike. 

 

Mislim da je dosta stvar i u kulturološkim razlikama i regionalnom ukusu. Npr. evropska rok publika nikada nije posebno obraćala pažnju na taj Van Halen, bio je u neku ruku ignorisan bend. Van Halen je sa svojim prepoznatljivim rokenrol stilom i vajbom na američki način mnogo više značio presečnom američkom rok fanu nego recimo Deep Purple sa svojim stilom muzike - hard rok koji je pod uticajem klasične muzike(preko Blekmurove gitare i Lordovih Hamond orgulja). Jednostavno za Amere je muzika VH-a dosta više u duhu rokenrola nego muzika Parpl-a i otuda je jasno zašto Parpl nikada nisu mogli uzivati ni pribliznu popularnost tamo kao VH. Jednostavno razlika je u ukusima. To što mi imamo jedan ukus i što posebno gotivimo neki bend, a Ameri ne, ne čini nas ništa superiornijim od njih, niti njih čini superiornijim od nas što gotive neki njihov bend na koji mi ne obraćamo pažnju. 

 

Ne bih ih nazvao cirkuzantima, to dosta više ide iz KISS, jer su oni definitivno najgori popularni rok bend koji je potekao iz 70tih koji je popularnost stekao isključivo vrlo dobro osmišljenim imidžem i marketingom za koji su se zalepili mnogi američki klinci koji su odrastali tokom 70tih. Kod VH-a je ipak svirka iznad imidža. Edi je bez sumnje razlog zbog čega se oni mogu smatrati kvalitetnim bendom. On je svojim inovativnim gitarskim umećem dosta pomerio bend iznad svih drugih hard rok bendova s američke scene koji su dolazili posle, pre svega mislim na te hair metal pozere. Dejvid Li Rot je vokalno prosečan, ništa više od toga, ali je bez sumnje vrlo harizmatičan frontmen koji voli da se zajebava na sceni i ume na svoj sopstveni način da pokrene publiku koja gleda bend na sceni. Ne vidim ništa loše u tome i ne bih ga zbog toga nazvao cirkuzantom. 

I njihovi albumi sa Rotom mi su mi dosta jak rad. VH debi je jedan od najboljih i najznačajnijih debija u roku i taj album je dosta promenio i inovirao hard rok. Fair Warning mi je isto vrh album, VH II, WACF i 1984 su mi sasvim solidni, jedino je Diver Down bezveze. 

[TurboMaximus]

Uvek sam imao utisak da Van Halen svira kao da je pušten na gitaru. Nisam tu pronašao mnogo muzike. Rot je parader objektivno, za mene klovn.

[WildRanger]

Jedna nepobitna činjenica o Blekmuru glasi ovako: Odličan gitarista, ali egoistični seronja. 

[ivanp]

11 sati ranije, WildRanger said:

Jedna nepobitna činjenica o Blekmuru glasi ovako: Odličan gitarista, ali egoistični seronja. 

Veliki, veliki gitarista i roker (bar je bio dok je to bilo važno). Pre nekoliko godina sam čitao da sa ženom svira neki engleski akustični folk.

Hvala mu za ono što je odsviro i snimio. Mislim da ga danas mnogi olako podcenjuju.

 

U jednoj od reinkarnacija DP osamdesetih godina, tero je članove benda da smršaju!!!

[pera451]

Blackmore's Night se zove taj bend (osnovan 1997. godine).

Ja Eddie-ja Van Halen postujem kao gitaristu, a mnogi vazniji od mog postovanja je uticaj koji je ostvario na kolege-gitariste. Dovoljno je citati "Guitar Player"-e ili slicnu fah stampu iz tog perioda.

Ogroman broj ljudi je pokusao da koristi iste tehnike (tapping, whammy bar vratolomije ...), ali nisu napravili ni samo "Eruption", a kamoli "Poundcake", "Me wise magic", "Jump" itd.

Coveku to moze da se svidja ili ne, ali je EVH u svom fahu stigao dosta visoko.

Ne voli svako ni Holdsworth-a, pa opet ne moze da ga ne cuje u drugim sviracima (rani Vlatko, ...).

[WildRanger]

1 hour ago, pera451 said:

Blackmore's Night se zove taj bend (osnovan 1997. godine).

Ja Eddie-ja Van Halen postujem kao gitaristu, a mnogi vazniji od mog postovanja je uticaj koji je ostvario na kolege-gitariste. Dovoljno je citati "Guitar Player"-e ili slicnu fah stampu iz tog perioda.

Ogroman broj ljudi je pokusao da koristi iste tehnike (tapping, whammy bar vratolomije ...), ali nisu napravili ni samo "Eruption", a kamoli "Poundcake", "Me wise magic", "Jump" itd.

Coveku to moze da se svidja ili ne, ali je EVH u svom fahu stigao dosta visoko.

Ne voli svako ni Holdsworth-a, pa opet ne moze da ga ne cuje u drugim sviracima (rani Vlatko, ...).

Da, slažem se. Neko ne mora da gotivi nekog određenog muzičara ili bend ali ne može da negira činjenice ako je taj neko mnogo značajan i influentan ili ako je taj neko mnogo talentovan. Ili npr. nekome ne mora da se sviđaju Bitlsi, Stonsi ili Cepelinini ali taj ne može da negira da su to jedni od najvećih i najuticajnijih bendova. U stvari po mom mišljenju ta tri pomenuta benda plus Black Sabbath i The Who su 5 bendova koji su najviše doprineli u rok istoriji. Deep Purple su naravno tu odmah posle njih. 

EVH je jedan od najznačajnijih rok gitarista i tu nema spora. Čovek je uveo velike inovacije u sviranju gitare, pre svega popularizovao je tu tapping tehniku(ali nije je izmislio) i plus uveo je "shredding"  i mnogi gitaristi od kojih su neki poznati kao Vai i Satriani su kasnije preuzimali to od njega. 

[ivanp]

Ne znam zašto mi se čini (opet ću se vadim na godine), ali se u ovoj temi ne vodi dovoljno računa o da tako kažem smeštanju u "vremenski kontekst". Voditi računa o tome kad su DP nešto uradili a kad Ameri sa kojima se kao porede.........................................................................................................

U rokenrolu je dve tri godine veoma dugačko vremensko razdoblje u kojem svašta može da se izdešava. Početi od toga kad je koja grupa osnovana i kad je koja ploča izdata. I tako da ne ..........................................................

 

[beatgoeson]

On 11/23/2017 at 23:44, ivanp said:

Ne znam zašto mi se čini (opet ću se vadim na godine), ali se u ovoj temi ne vodi dovoljno računa o da tako kažem smeštanju u "vremenski kontekst"

Ne čini ti se. svojevremeno je neko ovde, u nekoj diskusiji, napisao da Bitlsi nisu smislili ništa novo u pop-rok muzici.

Nisam džabe pominjao top-liste i singl izdanja Dip Parpla, koja su se tretirala kao muzika za žurke (a u tu svrhu su i pravljena). Do 1970. kada je izdat "In rock", kod nas je bilo izdato na stotine licencnih singlova, koji nisu kasnili za svetom, a svega nekoliko LP-ja, većinom arhaične muzike (Šedousi, Litl Toni...) a bila je i jedna kompilacija Bitlsa. Od domaće muzike, postojao je jedan jedini LP Grupe 220. Parplovi su na LP izdati dve godine kasnije, uz tada već značajan broj drugih ploča. Scena se, zaista, menjala iz dana u dan, ali su singl i EP izdanja još uvek diktirala trendove.

Situacija u USA je bila svakako drugačija, ali se i tamo prodaja LP izdanja, u narednim godinama, barem udvostručila, ako ne i više od toga. Stoji i to da prosečnom Amerikancu više leži muzika sa primesama soula, bluza ili kantrija, nego melodična i raspevana evropska. DP zaista zvuče "hard", ali i onako, baš, evropski.