WildRanger Posted November 15, 2017 Report Share Posted November 15, 2017 Šta mislite o ovome? Zbog čega su Deep Purple potcenjen bend u Americi? Evo pogledajte samo koliko im je trebalo da uđu u RnR Kuću Slavnih - tek od prošle godine su tamo. Posmatrajući prodaju njihovih albuma u Americi na Internetu video sam da uopšte nisu prodali mnogo albuma tamo. Najveći uspeh im je doživeo Machine Head i on ima svega 2 Platinuma (tj.prodan je u preko 2 miliona primeraka). Smoke on the Water i Hush im jesu bili veliki hitovi na američkoj tabeli, ali generalno ne više od još jedno 2, 3 njihove pesme su poznate tamo široj publici rok fanova. Ako bi poredili popularnost Cepelina i Parpla u USA, Cepelini su tamo rok megazvezde, tj. daleko daleko su popularniji i svaki od klasičnih albuma Cepelina prodat je u milionskim tiražima i oni imaju daleko više poznatih i popularnih pesama u odnosu na Parpl. Dok u Evropi stvar je totalno drugačija - Cepelini i Parpl su uvek uživali podjednaku popularnost. I generalno Parpl se smatraju jednim od najvećih rok legendi svuda u Evropi i jedan su od omiljenih klasičnih rok bendova, dok u Americi pitanje da li su u top 30 najvećih rok bendova. I npr. pesma Child in Time je kod nas generalno jedna od najpopularnijih rok pesama, dok u Americi je slabo popularna. Šta vi mislite zbog čega je tako? Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
giZ_Mo Posted November 15, 2017 Report Share Posted November 15, 2017 Зато што у европи људи знају шта ваља. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
pera451 Posted November 15, 2017 Report Share Posted November 15, 2017 Deluje mi kao da postoji mnogo razlicitih razloga... Jedan je verovatno "The Song Remains the Same", kao jedan od 10 top koncertnih filmova na svim mogucim listama. Taj film je odradio fantastican marketing za band. DP nema takav film. Drugi je verovatno sex appeal Robert Plant-a. Ian Gillan tu ni prisao nije... Treci je Jimmy Page. Mada je Ritchie Blackmore sjajan gitarista, ipak nije uspeo da dostigne status Page-a, iako je, na primer, bio inspiracija mnogim sjajnim sviracima (Yngwie-ju na primer). Ne verujem da postoji ljubitelj rock-a kome na pomen LZ ne padne na pamet neka od Page-ovih slika sa Gibson-om 1275 (dvovratom azdahom). Ritchie sa Stratocaster-om tome ne moze da parira. LZ su imali i malo siru "paletu proizvoda". Od tvrdih (Communication Breakdown) to mekanih (Stairway to Heaven), pesama sa uticajima folka, Orijenta itd. "Soldier of Fortune" jednostavno nema prijemcivost "Stairway to Heaven". I tako dalje... Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
WildRanger Posted November 15, 2017 Author Report Share Posted November 15, 2017 7 minutes ago, pera451 said: Treci je Jimmy Page. Mada je Ritchie Blackmore sjajan gitarista, ipak nije uspeo da dostigne status Page-a, iako je, na primer, bio inspiracija mnogim sjajnim sviracima (Yngwie-ju na primer). Da, Blekmur je vrlo uticajan, uticao je i na fenomenalnog Rendija Roudsa, pa čak i na Edija Van Hejlena. Što se tiče umeća na gitari mislim da su obojica(Riči i Džimi) apsolutno u istoj ligi, samo što je mana Pejdžu bila to što je znao ponekad da bude traljav na lajv nastupima, dok je Blekmur u tom segmentu uvek blistao. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
ivanp Posted November 15, 2017 Report Share Posted November 15, 2017 Deep Purple su rodonačelnici nečega što se u to vreme zvalo "hard rock". I trpalo se svašta u taj pojam ali to je već neka druga priča. Posle dosta dugog vremena je to neko nazvao "heavy metal". E sad zašto? Lično mislim da bi Riči u nastupu jedan na jedan oduvao Pejdža za jedno dva koplja. Naročito tehnički. A Gilan je seljak u svakom pogledu, žali bože onakav glas i pevanje. Nije znao da se pomeri na bini a ne zna to ni danas. Nastupi led zeppelin sa druge strane, bili su praznik i za uši i za oči. Postavljali su standarde u scenskim nasupima. Na stranu još Pejdžove i Plentove "erotske" akrobacije i insinuacije. I izvanredna svirka odozgore. Drugim rečima LZ su bili mnogo kompletniji i atraktivniji bend. Mala digresija. Ja mislim da su Ameri kad su prvi put gledali The Who na koncertu, pomislili da ih je pohodio "nečastivi" ili bar vanzemaljci, u najmanju ruku. Američke grupe su u to vreme bile "farmerske" (čast jako retkim izuzecima). Rokenrol nikad nije samo dobra svirka. Ima tu još puno dodatnih elemenata. Da ne pišem sad "Rat i mir". Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
WildRanger Posted November 15, 2017 Author Report Share Posted November 15, 2017 43 minutes ago, ivanp said: Deep Purple su rodonačelnici nečega što se u to vreme zvalo "hard rock". I trpalo se svašta u taj pojam ali to je već neka druga priča. Posle dosta dugog vremena je to neko nazvao "heavy metal". To se odnosi na Black Sabbath! Ustvari Zep, Sabbath i Purple predstavljaju "Veliku trojku" težeg rok zvuka s početka 70tih, samo što su Parpl i Cepelini hard rok, a Sabati prvi hevi metal bend. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
pera451 Posted November 16, 2017 Report Share Posted November 16, 2017 Ja bih takodje u ovoj analizi razdvojio "hard rock" od "heavy metal"-a... Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
ivanp Posted November 16, 2017 Report Share Posted November 16, 2017 Pero, bez namere da se pravim naročito pametan. Malko sam stariji. U to vreme, o kojem pričamo, niko "heavy metal" nije pominjo!!! Do toga je došlo dosta godina kasnije. I rok novinari su to lepo izklasifikovali i svrstali. Sa vremenske distance to je sasvim logično i sve su se kockice uklopile. Ja sam to možda pojednostavio, ali i danas tako mislim. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
giZ_Mo Posted November 16, 2017 Report Share Posted November 16, 2017 Само да додам да сам био на концерту ДП-а у Пиониру ' 75, е сад' ко није био шта да му радим касно се родио. И још нешто СМАК је био као предгрупа. Ето толико од мене. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
giZ_Mo Posted November 16, 2017 Report Share Posted November 16, 2017 А да не заборавим '74 је изашао албум Stormbringer и то у децембру а концерт је био у марту. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
vdzele Posted November 16, 2017 Report Share Posted November 16, 2017 Zato što svaki narod voli više svoju muziku, svoje bendove. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
ivanp Posted November 16, 2017 Report Share Posted November 16, 2017 52 minuta ranije, vaN_Helsing said: Само да додам да сам био на концерту ДП-а у Пиониру ' 75, е сад' ко није био шта да му радим касно се родио. И још нешто СМАК је био као предгрупа. Ето толико од мене. Naravno. Moj drug Guta i ja smo kupili karte od tapkaroša, pred sam koncert. Za male pare. Bilo je "gromovito"! Ma kakav Smak. Nije trebao da svira pred Parplom! Inače sam voleo da slušam Točka sa družinom, ali mu tu nije bilo mesto. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
giZ_Mo Posted November 16, 2017 Report Share Posted November 16, 2017 17 minuta ranije, ivanp said: Moj drug Guta i ja smo kupili karte od tapkaroša, pred sam koncert. Za male pare. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
DejanM Posted November 17, 2017 Report Share Posted November 17, 2017 Mozda razlog lezi u cinjenici da muzika Deep Purple nije imala neke direktne veze sa muzikom koja se u Americi pretezno slusa: country, blues, ... Led Zeppelin su medjutim u pocetku svirali "belu" verziju blues standarda (narocito na prva tri albuma), koji vuku poreklo bas iz Sjedinjenih Drzava. To je mozda razlog zasto je sira publika u Americi bila sklonija pesmama Led Zeppelin nego DP. Svakako treba medjutim pomenuti i cinjenicu da su DP imali jako puno promena u sastavu i danas niko iz originalne postave ne svira u bandu. Odavno je postalo jasno da su DP samo brand name, preko koga se zaradjuje jos neka kinta, preko prosecnih do losih albuma. Led Zepp nisu imali takvu rasprodaju imena. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
giZ_Mo Posted November 17, 2017 Report Share Posted November 17, 2017 И клонови ДП-а су били релативно успешни. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
perodeformero Posted November 17, 2017 Report Share Posted November 17, 2017 Menadžement LZ je isključivi krivac za pravovremeni upad na USA tržište.Peter Grant je bio takav maher u poslu kojim se bavio, da LZ pola svog uspeha možde njemu da zahvali.Uostalom, Page je bio zvezda i dok nije bilo LZ, za razliku od DP, koji su se relativno dugo tražili i menjali pevače i koncept.Tek je relativno amerikanizovanom pristupu muzici, u vreme dolaska Coverdalea i Hughesa DP uspeo u USA.Kasno. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
microfarad Posted November 17, 2017 Report Share Posted November 17, 2017 LZ je uz marketing, pravio i kvalitetniju muziku, napravili sjajne studijske albume. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
WildRanger Posted November 17, 2017 Author Report Share Posted November 17, 2017 3 hours ago, vaN_Helsing said: И клонови ДП-а су били релативно успешни. Uriah Heep? Pa i oni su bili daleko popularniji na našim prostorima nego tamo. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
aiwa Posted November 17, 2017 Report Share Posted November 17, 2017 12 hours ago, vdzele said: Zato što svaki narod voli više svoju muziku, svoje bendove. Ovo je tačno u slučaju Amera i dosta tačno u slučaju Srba, za Engleze i Nemce ne važi. Pričamo o mainstream umetnicima. Kao što je neko rekao, u jednačinu treba ubaciti i Black Sabbath pa raditi uporedno šta se dešavalo tada. Svodilo se dosta i na to da li je radio hteo da pušta neki bend. A u to vreme jedini dodir sa umetnicima su bili koncerti, znači ko je bio bolji uživo bio je i popularniji... Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
giZ_Mo Posted November 17, 2017 Report Share Posted November 17, 2017 7 minuta ranije, WildRanger said: Uriah Heep? Мислио сам на Whitesnake и Rainbow. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
WildRanger Posted November 17, 2017 Author Report Share Posted November 17, 2017 17 minutes ago, microfarad said: LZ je uz marketing, pravio i kvalitetniju muziku, napravili sjajne studijske albume. Pa kad bi se poredila klasična diskografija "Velike Trojke" Cepelini su na prvom mestu, Sabati su blizu drugi, a Parpl su udaljeno treći. Prvih 6 studijskih albuma Cepelina su vrh, prvih 6 albuma Sabata su takođe vrh, dok Parpl je napravio svega dva vrhunska studijska albuma: In Rock i Machine Head i ako bi se na to dodao i lajv album Made in Japan(a lajv albumima ne mogu da se pohvale ni Cepelini ni Sabati), to onda dođe 3 vrh albuma. Fireball i Burn su im dosta dobri, ali ne vrhunski. DP jesu vrhunski bend u muzičkom smislu i smatram da su mogli da imaju dosta jaču diskografiju shodno svom velikom talentu i umeću. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
WildRanger Posted November 17, 2017 Author Report Share Posted November 17, 2017 5 minutes ago, vaN_Helsing said: Мислио сам на Whitesnake и Rainbow. Rainbow je bio daleko veće ime na našim prostorima. Nijedan album od Rainbow nije stekao ni Zlato kada je reč o prodaji u Americi. Whitesnake su od početka karijere bili popularni u Evropi, tj. od perioda kad su bili u nekom boogie/blues rock fazonu, a u Americi su se tek probili 1987. kada su se komercijalizovali i odlučili da se prebace na "hair metal" fazon koji je bio vrlo popularan u Americi tokom 80tih. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
giZ_Mo Posted November 17, 2017 Report Share Posted November 17, 2017 Како год остајем код слушања група Deep Purle, Whitesnake и Rainbow. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
aiwa Posted November 17, 2017 Report Share Posted November 17, 2017 Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
ivanp Posted November 17, 2017 Report Share Posted November 17, 2017 1 sat ranije, WildRanger said: Uriah Heep? Pa i oni su bili daleko popularniji na našim prostorima nego tamo. Uh, uh, uh ne mešati Uriah Heep sa DP i klonovima (ovo je ružan izraz ). Juraja Hip su se češali o hard rok ali su bili i daleko više od toga. Psihodelija, fantastično višeglasno pevanje ............................................................. Gledao sam ih na koncertu jedno četri puta, brat bratu. Uvek fantasična svirka i nastup. Kako su prolazili u Ameriki ne znam, ali su u Evropi harali sedamdesetih i delom osamdesetih godina. Quote Link to comment Share on other sites More sharing options...
Recommended Posts
Join the conversation
You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.