Split iz teme Foobar2000 - PCM vs DSD itd.

[Dark Magician]

Hvala. Instalirao sam plug-in i to radi. Radi u smislu da sad ucitava iso bez problema.

Sto se tice DSD i PCM DACova, vic je u tome da postoje razlike u nacinu filtriranja kod ova dva formata. DACovi koji podrzavaju oba formata prave kompromise. Navodno je mnogo bolje imati ili jedan ili drugi DAC ali ne oba zajedno. Sony je zbog toga implementirao resenje kojim se PCM prvo konvertuje (verovatno softwarski) u DSD pa se onda vrsi samo DSD konverzija. Takodje postoji puno prica trenutno o tome sta bolje zvuci ... navodno konvertovani PCM u DSD zvuci bolje nego originalni PCM. Ima i drugih misljenja naravno, pa je to razlog zasto bih se sa tim poigrao. Jos jedan razlog: Shiit Loki navodno radi jako dobro, bolje od standardnih DACova u toj klasi, tako da bi to mogao biti nacin da se za sitne novce, uz nesto truda, dodje do boljeg zvuka.

 

Kako bi PCM konvertovan u DSD mogao da zvuÄi bolje? InaÄe se većina DSD diskova masterizuje u PCM, jer je lakÅ¡e, pa se konvertuje. Å to u prevodu znaÄi, jedino je bitan kvalitet mastera. U svim testovima je DSD isto Å¡to i PCM.

 

Edit: Diskusija split-ovana iz teme "Foobar2000".

[D i g i t a L]

 

Kaiser dobio naslednika

 

Che da vidimo ovo

 

 

[DejanM]

@Dark Magician

 

Ja sam na tu stvar (da PCM konvertovan u DSD bolje zvuci od originalnog PCM) prvi put procitao u blogu McGowana, vlasnika PS Audio. Trenutno PS Audio site ne frunkcionise pa ne mogu da posaljem link. ALi sam nasao sledeci, gde Rainer Finck, Marantz kaze sledece:

"

Vielfältige Hörtests und Vergleiche in unserem Haus haben zu dem Ergebnis geführt, dass DSD zur Zeit in der Regel besser klingt als PCM. DSD-Wiedergabe klang in unseren Experimenten überraschenderweise sogar dann besser, wenn die entsprechenden Dateien aus PCM, ja sogar aus CD-Material hervorgingen. Mit kostenloser Konvertierungs-Software wie Audiogate kann das jeder Interessierte problemlos zuhause ausprobieren.

"

(preuzeto sa:

http://www.audio.de/ratgeber/digitale-audioformate-dsd-vs-pcm-1532849.html

)

ili u prevodu:

Mnogobrojni slusni testovi u nasoj firmi su nas doveli do zakljucka da DSD po pravilu bolje zvuci nego PCM. U nasim eksperimentima DSD zvuci bolje, na nase iznenadjenje, cak i kada su DSD datoteke dobijene iz PCMa odnosno CD materijala. Sa besplatnim software kao npr. Audiogate to moze svako zainteresovan kod kuce da isproba.

Ovo nije usamljen izvestaj na tu temu na internetu ...

[Dark Magician]

TeÅ¡ka nauÄna metoda kao po obiÄaju. Ovo bi trebalo u temi za zablude.

Digital, teoretski frekvencijski opseg nema nikakve veze sa tim Å¡ta se Äuje. Niti oprema to puÅ¡ta, niti ti ÄujeÅ¡, mnogi mikrofoni ni ne snimaju iznad 20 kHz...

A to za DSD je oboreno u svakom ABX testiranju raÄ‘enom. Woland mi je valjda rekao da Il Pergolese zvuÄi bolje High-res od CD, skinuo sam oba, i pazi stvarno. Onda sam uradio on-the-fly downsample sa dither u player-u na 44.1, i pogodi Å¡ta, i dalje zvuÄi drugaÄije od CD varijante, nikakva profesionalno uraÄ‘ena konverzija nije u pitanju. S toga je prÄkan master. Uvek je prÄkan master, ili je do konkretne opreme problem, a ne mogućnost High-res da zvuÄi bolje.

[D i g i t a L]

Ma znam nego chisto da probam koliko si siguran .I ja koristim resempler(16/44.1) i konvertujem u Flac 8 u foobaru ako mi se dopadne neka verzija HiResa ili SACD-a.Chak sam iskljucio i Asio(Wassapi),nisam cuo nikaku razliku u odnosu na Speakers u 16/44.1 kad se glava "oladila".DSD je nova "vantazija".Jedina razlika je master,a njega u poslednje vreme rade veoma lose,dzaba HiRez i DSD.

 

[Dark Magician]

ASIO nudi nisku latenciju pri snimanju, ponekad je jedini naÄin da promeniÅ¡ interni clock DAC-a, i jel' nudi bit-matched playback kao i WASAPI, Å¡to ima ili nema koristi zavisno od toga Å¡to radiÅ¡.

Ja držim ASIO Äisto da znam da ide direktno, bez iÄega na putu.

(Pišem za one koji ne znaju, predopstavljam Digital da znaš.)

[DejanM]

Dark Magician,

Ljudi cuju i frekvencije iznad 20 KHz i nije svejedno koliki je frekventni opseg emitovanog zvuka/muzike. Ovo sam vec jednom prilikom postovao samo na drugom forumu pa cu samo ovde iskopirati .. .

Kada se violini odseku frekvencije iznad 20 KHz, ispostavlja se da i ono sto se nalazi u cujnom opsegu zvuci drugacije - dobije drugu "boju". Neki smatraju (kao protivargument) je da se zapravo radi o tome da HiFi uredjaji imaju nelinearna izoblicenja u frekv. opsegu iznad 20 KHz koja generisu frekvencije u cujnom frekv. spektru, pa da zbog toga dolazi do cujnih razlika. Zbog toga je sledeci eksperiment koji je uradio G.A. Briggs ( G.A. Briggs, "Loudspeakers", Fifth edition, October 1958, Rank Wharfedale ltd., Idle, Bradford, Yorkshire, U.K.) veoma interesantan (citiram clanak sa str.4)

"

So we can conclude from this

result that it is very likely that frequency components above the upper continuous sine wave hearing

limit do contribute to the sonic impression, contrary to what many think. This, actually, has already been

known for ages: in his famous book "Loudspeakers", G.A. Briggs (ref. 1) describes an experiment in

which two elderly persons were tested: one was stone deaf above 10 kHz, the other above 11 kHz. But

both could unambiguously tell when a 12.5 kHz low pass filter was inserted or not. So what is wrong

with the reasoning of the upper hearing limit ?

"

Tema je kao sto vidis veoma stara i danas zapravo vise i nije tema. Danas se prave HiFi uredjaji koji imaju veliki frekventni propusni opseg (> 100KHz) sa ciljem smanjenja raznih vrsta izoblicenja. Tema je veoma siroka ... zato bih se ovde zaustavio.

Sto se tice tvog ogleda ... on nema velike veze sa ovde pomenutom temom. U matematici se to zove pogresno dokazivanje: umesto da dokazes da je A=B ti dokazujes da C nije jednako D i onda izvlacis zakljucke na temu A i B. Medjutim mislim da sam shvatio sta zelis da kazes: da masteri imaju velikog uticaja na krajnji kvalitet. I to je tacno. Takodje je tacno da je kod ovakvih testova neophodno koristiti isti master - sto u tvom testu nije bio slucaj. Predpostavljam medjutim da ljudi u Marantzu ili PS Audio ne prave tu gresku - problematika sa master snimcima nije nova.

[D i g i t a L]

Opaka zabluda - verovatno najveca.Nema "prepreka na putu" koje se mogu cuti - uporedi.Mnogo je zabluda u digitaliji i sam sam bio podlozan mnogim.Dve stvari prave razliku - master koji je ubedljivo najbitniji i DAC.Kad ovo dvoje ne valja dzaba ti sve ostalo.Najvece je loodilo sa baferima u foobaru koji se podesavaju i do 2 Gb.Kaze lepse se chuje iz "mramorije" .

 

[DejanM]

Opaka zabluda - verovatno najveca.Nema "prepreka na putu" koje se mogu cuti - uporedi.Mnogo je zabluda u digitaliji i sam sam bio podlozan mnogim.Dve stvari prave razliku - master koji je ubedljivo najbitniji i DAC.Kad ovo dvoje ne valja dzaba ti sve ostalo.Najvece je loodilo sa baferima u foobaru koji se podesavaju i do 2 Gb.Kaze lepse se chuje iz "mramorije" .

 

Kad smo vec kod vrednosti tog buffera - koju vrednost preporucujes ? Ja sam se nesto igrao sa tim (nedovoljno) ali nisam dosao do nekog posebnog zakljucka.

Uzgred, ima tu jos puno stvari koje su bitne. Kod DACova recimo, napajanje je veoma vazno.

[D i g i t a L]

Pa sto se tiche bafera - nula,sto se tiche napajanja za DAC neko "krshteno"(ako DAC vec nema),zaobici punjache za mobilce i slichno.

 

[prophet]

Tu ni kožne gaće ne pomažu

 

sto se tiche napajanja za DAC neko "krshteno"(ako DAC vec nema)

[Dark Magician]

Dark Magician,

Ljudi cuju i frekvencije iznad 20 KHz i nije svejedno koliki je frekventni opseg emitovanog zvuka/muzike. Ovo sam vec jednom prilikom postovao samo na drugom forumu pa cu samo ovde iskopirati .. .

Kada se violini odseku frekvencije iznad 20 KHz, ispostavlja se da i ono sto se nalazi u cujnom opsegu zvuci drugacije - dobije drugu "boju". Neki smatraju (kao protivargument) je da se zapravo radi o tome da HiFi uredjaji imaju nelinearna izoblicenja u frekv. opsegu iznad 20 KHz koja generisu frekvencije u cujnom frekv. spektru, pa da zbog toga dolazi do cujnih razlika. Zbog toga je sledeci eksperiment koji je uradio G.A. Briggs ( G.A. Briggs, "Loudspeakers", Fifth edition, October 1958, Rank Wharfedale ltd., Idle, Bradford, Yorkshire, U.K.) veoma interesantan (citiram clanak sa str.4)

"

So we can conclude from this

result that it is very likely that frequency components above the upper continuous sine wave hearing

limit do contribute to the sonic impression, contrary to what many think. This, actually, has already been

known for ages: in his famous book "Loudspeakers", G.A. Briggs (ref. 1) describes an experiment in

which two elderly persons were tested: one was stone deaf above 10 kHz, the other above 11 kHz. But

both could unambiguously tell when a 12.5 kHz low pass filter was inserted or not. So what is wrong

with the reasoning of the upper hearing limit ?

"

Tema je kao sto vidis veoma stara i danas zapravo vise i nije tema. Danas se prave HiFi uredjaji koji imaju veliki frekventni propusni opseg (> 100KHz) sa ciljem smanjenja raznih vrsta izoblicenja. Tema je veoma siroka ... zato bih se ovde zaustavio.

Sto se tice tvog ogleda ... on nema velike veze sa ovde pomenutom temom. U matematici se to zove pogresno dokazivanje: umesto da dokazes da je A=B ti dokazujes da C nije jednako D i onda izvlacis zakljucke na temu A i B. Medjutim mislim da sam shvatio sta zelis da kazes: da masteri imaju velikog uticaja na krajnji kvalitet. I to je tacno. Takodje je tacno da je kod ovakvih testova neophodno koristiti isti master - sto u tvom testu nije bio slucaj. Predpostavljam medjutim da ljudi u Marantzu ili PS Audio ne prave tu gresku - problematika sa master snimcima nije nova.

Idi na temu o zabludama, i imaÅ¡ sasvim dokazane stvari koje sam stavio u linkovima. I ne, ne Äujemo ni tih 20 kHz u većini sluÄajeva, a kamoli iznad. Pri tome na tom eksperimentu, koji je raÄ‘en dosta detaljno, ljudi koji su imali bolji sluh u pogledu frekvencija koje Äuju, su imali gore rezultate u pogaÄ‘anju "High-res", i to je i bilo, pogaÄ‘anje.

[DejanM]

Dark Magician,

Sto se tice teme 20 KHz to sto sam postovao nije nikakva zabluda. Procitaj recimo malo nesto na temu intermodulacijska izoblicenja.

Sto se tice tvog testa sa Hi Res - to ne mogu da komentarisem, pre svega jer ne znam kako je sproveden. Ako zelis da izvedes pouzdan test, on mora da bude pre svega metodoloski fundiran, zatim da ispunjava odredjene rigorozne kriterijume i njegovi rezultati moraju da budu ponovljivi pod istim uslovima. Sve ostalo su odredjena iskustva, cesto dragocena ali ne i neizostavno tacna. Ali jos jednom: ovde je rec o poredjenju pcm i konvertovanog pcm u dsd, a ne o poredjenju Hi Res sa red book. Znaci radi se o necem sasvim drugom ...

Iduce nedelje mi stize dsd dac, pa cu podeliti svoje prve utiske.

[DejanM]

Pa sto se tiche bafera - nula,sto se tiche napajanja za DAC neko "krshteno"(ako DAC vec nema),zaobici punjache za mobilce i slichno.

 

Jesi li probao pa dosao do ovog zakljucka ili jednostavno verujes da tako treba ?

Jer koriscenje cacha ili buffera jeste nesto sto se cesto koristi u ITu ...pre svega da se smanji broj I/O operacija. Zato ne bih a priori to odbacio ...

[Dark Magician]

Ja sam to naveo kao primer, a Å¡to se tiÄe pravog testa, imaÅ¡ u temi gde sam ti rekao, i na to treba da komentariÅ¡eÅ¡.

DSD je u tom testu isto korišćen, zajedno sa high-res i CD. DSD kao tehnologija nije ništa bolje, dokazano.

PCM konvertovan u DSD ne može da zvuÄi bolje. To je Äinjenica, da je DSD u celom procesu, pa da raspravljamo.

 

Sto se tiÄe iznad 20 kHz, postoji Nyquist-Shannon teorema, i nije pobijena, s toga sve protiv toga je pseudo-nauka, i iznoÅ¡enje sopstvenih,

ubeđenja koja nemaju nikakvu težinu.

[DejanM]

Niquistova sampling teorema nema nikakve veze sa ovim o cemu je bila rec. Ona uspostavlja relaciju izmedju sampling frekvencije i frekvencije analognog signala, dok mi ovde govorimo o meduzavisnosti frekvencija, i nacinu kako promena u jednom delu spektra utice na drugi deo, koji nije bio izlozen promeni.

Da li bi mogao da ponovo postavis taj link o kome govoris ? Otisao sam na taj topic ali tamo ima 24 strane diskusije i onako na brzinu nisam uspeo da nadjem to o cemu pricas ...

[Dark Magician]

http://xiph.org/~xiphmont/demo/neil-young.html <ima u sebi linkove ka testu o kom priÄam pored, samog teksta koji je jednako bitan.

 

[DejanM]

http://xiph.org/~xiphmont/demo/neil-young.html <ima u sebi linkove ka testu o kom priÄam pored, samog teksta koji je jednako bitan.

 

Dark Magician,

Ja sam mislio da si ti sa svojim drugarima uradio test. Nisam razumeo da se ti pozivas na clanak sa interneta ... Tako si me naterao da citam ovo pisanije lika po nazivu Monty - nije nasao za shodno ni da se potpise ispod clanka i da nisi postovao onaj video ne bih znao ni ko je. Ili je mozda Monty toliko poznat da je dovoljno da kaze: Monty ?

Samo prvo da formulisem problem koji se ovde zeli razjasniti. Kratko budi receno on glasi: zasto se baviti u audio reprodukciji frekvencijama iznad 20 KHz kada ih ionako i ovako ne cujemo. Taj problem je identifikovan jos pedesetih godina proslog veka, kada nisu postojali digitalni izvori zvuka. Naime u to vreme je primeceno da neki instrumenti proizvode frekvencije koje su znatno iznad 20 KHz pa se postavilo pitanje ima li uopste smisla pokusavati ceo taj opseg snimiti a onda i napraviti uredjaje koji to mogu da reprodukuju. Onaj eksperiment, koji sam citirao, a koji je izveo tada poznati engleski konstruktor zvucnika, pokazao je da intervencije na frekventnom opsegu signala, cak i u oblasti koju ne cujemo, stvara razliku i u opsegu koji cujemo. Napominjem, da je eksperiment imao kvotu od 100% pogodjenosti. To je jos tada ukazalo na cinjenicu da postoji medju-zavisnost izmedju frekvencija istog signala i da menjanje na jednom delu koji ne cujemo, utice i na njegov cujni deo. Tada se jos nije znalo za intermodulacijska izoblicenja.

Kada se puno godina kasnije pojavila prica sa Hi Res, opet se postavilo isto pitanje. I sada su se misljenja podelila: neki poput Montyija tvrde da je red book sasvim dovoljan, ima onih koji tvrde da je to 24-96 a najvise je onih koji zastupaju tezu sto vise to bolje. I ima jako puno clanaka na internetu koji zastupaju jednu, drugu ili trecu tezu.

Monty zastupa tezu da je 16/44,1 sasvim dovoljno i da je sve preko toga cista himera. Pokusacu da budem kratak u kritici njegovog clanka bez namere da namecem svoje misljenje ... Navescu samo nekoliko najkrupnijih primedbi.

1.) Monty se poziva na model cula sluha, koji je otprilike tacan koliko i Rutherfordov model atoma. To ce reci - kao ilustracija za Gimnazijalce to moze da prodje ali kao osnova za analizu u audio tehnici, to je neozbiljno. Naime, zadnjih deceniju i nesto vise se razvila posebna naucna disciplina pod nazivom Psiho Akustika, koja pokusava da objasni ceo proces opazanja zvuka, sluha. Slusanje je zapravo mentalni proces, koji nije odredjen samo nasim organom sluha, nego celim mentalnim i psihickim sklopom. Zato je opazanje zvuka slozen proces, koji se ne podudara sa tehnickim idealom zvucnog signala. Pored toga sto je to izrazito nelinearan proces, on ima mnoge specificnosti; recimo velika izoblicenja u rangu 20-25% THD a da smo mi pri tom u stanju da razlikujemo npr. izoblicenja na pojacalu od 1%.

2.) Monty dalje obrazlaze osnove digitalne tehnike izvodeci prave male logiucke bravure. Navescu samo jednu:

" Because digital filters have few of the practical limitations of an analog filter, we can complete the anti-aliasing process with greater efficiency and precision digitally. The very high rate raw digital signal passes through a digital anti-aliasing filter, which has no trouble fitting a transition band into a tight space. After this further digital anti-aliasing, the extra padding samples are simply thrown away." Monty zapravo kaze kako su digitalni filteri super i kako uklanjaju svo VF djubre nastalo samplovanjem i to od frekvencije od 22 KHz. (pola od 44,1 KHZ po Nikvistu). I onda sledi parada:

"This means we can use low rate 44.1kHz or 48kHz audio with all the fidelity benefits of 192kHz or higher sampling (smooth frequency response, low aliasing) and none of the drawbacks (ultrasonics that cause intermodulation distortion, wasted space). Nearly all of today's analog-to-digital converters (ADCs) and digital-to-analog converters (DACs) oversample at very high rates. Few people realize this is happening because it's completely automatic and hidden."

Prvo Monty zaboravlja da postoji zvuk i iznad 22 KHz. Drugo, secenje frekvencije na 22 KHz proizvodi po sebi promene u zvuku u opsegu ispod 20 KHz - tu obicno sledi sada rasprava o kvalitetu filtera ali bih na ovom mestu ukazao na jednu bitnu stvar koju Monty ne pominje. Naime, pocetkom devedesetih je smisljen tzv. NOS koncept digitalno analogne konverzije, koji se sastojao u tome da nije vrsio nikakvo filtriranje VF djubreta, jer je polazio od toga da samo secenje na 22 KHz proizvodi vece zlo nego sto je to postojanje ovih VF komponenti. NOS koncept je bio izuzetno popularan jedno vreme, verovatno i zato sto je bio jednostavan za implementaciju, ali neki od najboljih DACova ikada napravljenih su bili bas NOS: Kondo, Audio Note, Zanden, ... Trece i najvaznije - ja ne vidim nikakvu uzrocno-posledicnu vezu izmedju ove dve recenice. Mozda sam ja glup pa ne razumem ... ali meni ovo izgleda kao neargumentovano nametanje misljenja.

[DejanM]

3.) Monty tvrdi kako 24 bitni signal nema nikakvih prednosti u odnosu na 16 bitni. I pri tome se poziva na model ljudskog sluha, koji jednosatavno nije tacan. Ovde bi pobijanje njegovih stavova trazilo citiranje vise clanaka, a za to zbilja nemam vremena. I zato se izvinjavam. Mozete da potrazite po internetu recimo temu o dinamickom opsegu i koja vrednost zbilja ima smisla. Problem je u tome sto cete naici na vise razlicitih misljenja.

4.) I na kraju mi se najinteresantnije ucinilo njegovo pominjanje eksperimenata koji su izvrseni sa ljudima kojima su pustali Hi Res i Red Book formate. I taman kada sam pomislio da stvari postaju interesantne Monty nas obavestava:

"Unfortunately, downloading the full paper requires an AES membership."

Ne ulazeci sada u sustinu ovih testova (double blind test), sama metoda nije nesto sto je opsteprihvaceno u audio community i postoji dosta protivnika takvom testiranju i unutar same AES community.

Na kraju bih samo ukazao na potrebu kriticnog citanja i promisljanja. Medjutim pozivati se na ovaj clanak kao na krucijalni dokaz za tezu kako je 16/44 krajnji domet digitalne audio reprodukcije se meni licno cini kao krajnje neadekvatan.

I izvinite jos jednom na ovolikom pisaniju ...

[Dark Magician]

Ti prvo ne shvataÅ¡ ko je Äovek, ali neka bude na tome da oni stoje iza FLAC i Ogg Vorbis-a, Å¡to je sasvim dovoljna težina za ono Å¡to priÄa.

Drugo, ovde smo off-topic, treba u onoj temi.

Treće, koje frekvence, o Äemu priÄamo. tvoje uvo ih ne Äuje, psiho akustika je Å¡ta tvoj mozak dodaje na uvo, ne daje mu posebne moći da naprsno Äuje nepostojeće.

ZvuÄnici ne reprodukuju, postoji neÅ¡to Å¡to se zove low-pass filter usput, i finalno imaÅ¡ lepo uraÄ‘en test u kome izriÄito piÅ¡e da niko ne Äuje.

Ali evo linkova, da ne bude da nisi video. Ovo Å¡to priÄaÅ¡ su stvari nastale iz nerazumevanja kako to uopÅ¡te funkcioniÅ¡e.

Da ti objasnim nešto oko 16-bit, to je 96dB, nemaš nijedan snimak koji ima toliki opseg, 24-bit ti samo omogućava

 144dB, koje bi bilo samo katastrofa Äuti.

I da 44.1/16 je maksimum dometa, jer je upravo dizajniran da to bude, a ne da se nešto gubi.

PloÄa u idealnim uslovima ima dinamiÄki opseg od oko 12-bit.

 

http://www.mixonline.com/news/profiles/emperors-new-sampling-rate/365968

 

Korišćena oprema

http://www.bostonaudiosociety.org/explanation.htm

 

P.S. I samo molim te objasni ako je mikrofon do 20kHz, Å¡ta ćeÅ¡ molim te da ÄujeÅ¡ iznad toga?

[prophet]

 neki od najboljih DACova ikada napravljenih su bili bas NOS

I još uvek su

[prophet]

Dinamika nije jedini benefit naroÄito kada uzmemo u obzir naÄin snimanja (produkciju). Postoji veći broj vrednosti koje možemo da odmerimo (veća preciznost) pogotovo u kombinaciji sa viÅ¡om frekvencijom uzorkovanja.

 

 

Da ti objasnim nešto oko 16-bit, to je 96dB, nemaš nijedan snimak koji ima toliki opseg, 24-bit ti samo omogućava

 144dB, koje bi bilo samo katastrofa Äuti.

[Dark Magician]

Dinamika nije jedini benefit naroÄito kada uzmemo u obzir naÄin snimanja (produkciju). Postoji veći broj vrednosti koje možemo da odmerimo (veća preciznost) pogotovo u kombinaciji sa viÅ¡om frekvencijom uzorkovanja.

Ne. 24-bit ima beneficije samo u fazi produkcije i obrade. Nema nikakve preciznosti u priÄi.

[DejanM]

Ne. 24-bit ima beneficije samo u fazi produkcije i obrade. Nema nikakve preciznosti u priÄi.

Uz sve duzno postovanje ali Monty zbilja ne predstavlja neko ime u svetu audio tehnike. Mislim da na ovom forumu ima ljudi koji imaju vise iskustva od njega kada su DACovi u pitanju. Treba znati i od koga uciti ... Vidi na internetu clanke ljudi poput Prof. Keith O. Johnsona (koji je u jednom interviewu izjavio da je bio sokiran razlikom koja postoji izmedju 120 i 130 dB din. opsega), Charles Hansena, Levinsona, likova koji su ranije stajali iza Wadie, i tome slicno. To su likovi koji se mogu uzeti kao autoritet i cija se misljenja veoma pazljivo slusaju.

I da: 24 bitni zapis je precizniji od 16-bitnog -> osnove digitalnog procesiranja signala. Druga je stvar u kom formatu je izvorni zapis, koji se algoritmi koriste za up-sampling, itd.

[Dark Magician]

O Äemu ti priÄaÅ¡? Koji album ima 120-130 dB?

Nema nikakve preciznosti u reprodukciji, ne mešaj produkciju i reprodukciju.

Drugo, nauÄna Äinjenica, koju niko nije oborio za sve ove godine. Samo neko za sebe izjavljuje nemoguće stvari. Ti kapiraÅ¡ uopÅ¡te Å¡ta znaÄi 130dB dinamiÄkog opsega, jer mislim da ne shvataÅ¡. I taj 24-bit fajl nema ni 16-bit dinamiÄki opseg, tako da opet ne znam o Äemu ti priÄaÅ¡. Osim Å¡to braniÅ¡ svoja ubeÄ‘enja, bazirana na niÄemu viÅ¡e, nego dezinformacijama.

A ako ti rad na audio formatima opÅ¡te prihvaćenim, ukljuÄujući FLAC, koji se uglavnom i koristi za High-res, kaže da je to besmisleno, ko pa ima dovoljan autoritet po tom pitanju? Taj video je napravljen i reÄen plastiÄno, da ga svi razumeju, naroÄito ljudi koji nemaju predznanje iz toga. Å to nikako ne treba da meÅ¡aÅ¡ sa njegovim neznanjem.