klub ljubitelja pecenja rakije

[zoltan]

Bave li se audiofili pecenjem rakije ? Neka ovde iznesu iskustva i sve oko pravljenja rakije...

Btw.. od prosle godine sam poceo da se bavim time naravno uglavnom za svoje potrebe . Ove godine sam vec ispekao jednu turu od Ringlova ili Dzenarike.. Sprema se i druga tura..

Nedavno sam procitao o rakiji od Zove. kazu da je izuzetno skupa pa sam poceo da skupljam zovu. Shvatio sam i zasto je skupa. Mora bukvalno samo bobice da se koriste i moraju da se skinu sa peteljke.. Peteljka ne sme u dzibru. Samo bobice. I jos uz to kazu da zova malo daje..

znaci , pecete li i vi po kuci ?

[Chowek]

Ja sam se nosio mišlju da počnem, ali kontrargumenti organa reda tipa kamenovanja ili odsecanja glave prevagnuše, te odlučih da odložim ideju do daljnjeg.

[srdjan_cvetkovic]

Interesantna tema...

Ja sam pekao kada sam bio mlaÄ‘i sa ujakom na selu, standardno, Å¡ljiva:) Uglavnom je od sorti bila Ranka, Madžarka i ÄŒaÄanska Rodna.

PeÄenje rakije uopÅ¡te nije lak i nezahtevan posao, ima tu dosta fizikalije, a potrebno je podosta znanja i iskustva da bi se dobio dobar prepek. PoÅ¡to sam po struci biohemiÄar, a na faxu sam Äak i imao predmet u okviru koga je i deo posvećen rakijama, pored solidnog iskustva steÄenog sa ujakom, sve sam nadogradio i teorijskim znanjem, tako da u principu znam da ispeÄem sasvim dobru radžu.

Problem mi je slobodno vreme i nedostatak opreme, ali par puta sam pre nekoliko godina asistirao tastu i ispala je sasvim solidna rakija, s obzirom da je input po mojim merilima bio jako loš (tast Piroćanac, ne voli da baca, već strpa sve u kazan, što nikako ne valja).

InaÄe, da bi se dobila baÅ¡ dobra Å¡ljivovica potrebno je ispuniti par preduslova.

1. Dobra Å¡ljiva - sorta, zrelost, stanje ploda

2. Čista oprema - ko nije prao kazan od džibre neka proba bar jednom, znaće da ceni rakiju

3. Znanje i iskustvo - kada se odbacuje "prvenac" (metanol), a kada ide pravi destilat; takoÄ‘e, kada se prestaje, tj. kada poÄinje "patoka" (destilat viÅ¡ih alkohola koji remeti sastav i aromu Å¡ljivovice); takoÄ‘e, dobar prepek nije lako odraditi, potrebno je znati koja mera ide vode,...

4. Dobro bure - jako bitna stavka za odležavanje rakije - inaÄe, nikad ne pijem rakiju koja nije odležala bar 1 god. u dobrom hrastovom buretu, iako može i drugo drvo, stvar afiniteta.

Kratak info...

Najbolja voćka za pravljenje rakije je.... pogađate... kraljica - šljiva. Ali prava šljiva, ne dženarika i šta-ti-ja-znam.

Jedina tri supstrata koja mogu sama da previru su: šljiva, grožđe i melasa, sve ostalo zahteva dodatak šećera (manje ili više).

Sastav rakije napravljen od dobre šljive uvek je superioran u odnosu na rakiju napravljenu od npr. kajsije ili kruške, ali tu već zalazimo u hemiju i neću da mnogo tupim.

InaÄe, rakije se dele na voćne i žitne, a voćne su x puta superiornije po kvalitetu od žitnih (vodka, viski, džin,...). Jedina rakija koja može da parira Å¡ljivovici je konjak.

Toliko od mene.

Pozz

[gvlada]

Dobra tema... skoro bilo istrazivanje sa kolegama biolozima - Rakija kao lek. Pravljena je rakija od jagoda i malina. U istrazivanjima pokazalo se da imaju preko 120 elemenata u sebi i da uspesno dezinfikuju spoljne rane i unistavaju odredjene grupe bakterija u kulturama. Rakije su pravljene sa svega 30% alkohola ali zanimljivo je da je lekovitost bila pojacana sa izdvajanjem alkohola tj da alkohol i nema lekoviti svojstvo vec hemijski sastav rakije. Ovo vazi samo za prirodne rakije a ne vestacke buckurise pomesane sa etanolom koji je mogu naci po prodavnicama.

[zormanic]

Imam kazan i nekoliko stabli Å¡ljiva, ali ne peÄem. Nemam kad, ali volim da pomažem prijateljima kad se radi.

Od svih vatrenih vodica preferiram lincuru koju sam spravljam i stomakliju od pre par godina - sada je znatno gora.

[zoltan]

Ja sam se nosio miÅ¡lju da poÄnem, ali kontrargumenti organa reda tipa kamenovanja ili odsecanja glave prevagnuÅ¡e, te odluÄih da odložim ideju do daljnjeg.

Zakonski nije zabranjeno peci je za svoje potrebe . Cak ni po EU propisima.

@ ringeraja.. Od DZenarike se moze ispeci dobra rakija ukoliko se i ona ispostuje kao i svako drugo voce. Znaci zrelo voce ne plesnjivo itd.. Secer ide ali ako se ispostuju mere ( oko 5% ) rezultati su veoma dobri..

Sto se bojenja tice.. kod nas po Vojvodini se konzumiraju klasicne bele rakije.. ja jedino dodam u jedno 5-6 lit bobice kleke. Ostalo je bela rakija

[nkrgovic]

Zakonski nije zabranjeno peci je za svoje potrebe . Cak ni po EU propisima.

On je u Saudijskoj Arabiji. Tamo jeste.

[Zexx]

Å teta Å¡to nam predsednik ne Äita forum, imao bi svakako Å¡ta da kaže o temi:

[srdjan_cvetkovic]

Da dodam još ponešto...

Ako neko hoće baš dobru rakiju, pored svega što sam naveo treba da odradi i par sitnica koje nisam naveo.

Plod treba odvojiti od koÅ¡tice, s obzirom da koÅ¡tica daje nepotrebnu aromu i gorÄinu rakiji. To nije problem, s obzirom da postoji aparatura koja to odraÄ‘uje elegantno i brzo.

E sad, ako baÅ¡ hoćete naj, naj proizvod bilo bi dobro odvojiti i kožicu od mesa ploda, Å¡to je priliÄno zametno, ali onda je put ka vrhunskoj rakiji skoro pa zagarantovan (ako se naravno negde usput ne omane - tipa, zagori džibra u kazanu).

Kao Å¡to rekoh, peÄenje rakije uopÅ¡te nije naivan posao ako se tome pristupa sa visokom dozom ozbiljnosti i željom da se kao finalni proizvod dobije vrhunski prepek.

TakoÄ‘e, nikada ne treba terati procenat alkohola na maksimum koji može procenat Å¡ećera u plodu da nam da, već se uobiÄajeno procenat alkohola cilja na max. 10 gradi iliti 50 vol%. Sve preko ovoga u principu daje prejaku rakiju koju nije baÅ¡ najprijatnije piti (iako sam ja probao odliÄne prepeke od nekih 60-65 vol%, ali je ovo baÅ¡ teÅ¡ko za piti).

@Doc Holliday

Ne potcenjujem dženariku kao supstrat za pravljenje rakije, ali kvalitet te "Å¡ljive" se ne može porediti sa kvalitetom prave "firmirane", pa je tako i aroma, koja je po meni najbitnija kod dobre rakije, neuporediva. Od dženarike se može napraviti sasvim korektna rakija, odliÄan prepek, ali kada staviÅ¡ na blind test nju i neku "hi-end" radžu, veruj mi, ova druga će na keca da odnese pobedu.

Isto tako je i kod vina... Stone sorte (služe uglavnom za jelo) daju sasvim ok vina, ali vrhunska vina se prave iskljuÄivo i samo od vinskih sorti.

[trotter]

Da dodam još ponešto...

Ako neko hoće baš dobru rakiju, pored svega što sam naveo treba da odradi i par sitnica koje nisam naveo.

Plod treba odvojiti od koÅ¡tice, s obzirom da koÅ¡tica daje nepotrebnu aromu i gorÄinu rakiji. To nije problem, s obzirom da postoji aparatura koja to odraÄ‘uje elegantno i brzo.

E sad, ako baÅ¡ hoćete naj, naj proizvod bilo bi dobro odvojiti i kožicu od mesa ploda, Å¡to je priliÄno zametno, ali onda je put ka vrhunskoj rakiji skoro pa zagarantovan (ako se naravno negde usput ne omane - tipa, zagori džibra u kazanu).

Ovo sam i ja Äuo od iskusnih u ovom poslu a probao sam (takvu rakiju) i mogu da potvrdim reÄeno. Vrlo bitna stvar, razlika je tolika da vam posle svaka druga bude bezveze. Nažalost, sve je manje iskusnih u ovom poslu. Rakiju, inaÄe, vrlo retko pijem jer retko naiÄ‘em na neku koja mi se sviÄ‘a i koja je kvalitetno napravljena, pa sam na oprezu. Mislim da rakija napravljena kako treba i po propisima, od kvalitetne Å¡ljive i na kvalitetnoj opremi može, bez problema, da se smatra vrhunskim pićem.

[srdjan_cvetkovic]

Ne da može da se smatra, ovako napravljena rakija jeste vrhunsko piće, po meni Äak bolje i od najboljeg konjaka, koga ja liÄno (a i mnogi koji su ohoho potkovaniji od mene) smatram kao jedinog takmaca dobroj voćnoj rakiji.

Da ponovim, morate praviti razliku između voćnih i žitnih rakija.

Žitne rakije NIKADA ne mogu biti kvalitetnije od voćnih (naravno, porede se iskljuÄivo rakije iste klase). Nema tog viskija koji može kvalitativno da parira vrhunskoj Å¡ljivovici. O ukusima naravno ne treba raspravljati, svako voli ono Å¡to mu odgovara (i ja pijem dobar burbon, viski nikad), ali ako ćemo strikno kvalitativno da merimo vrhunski viski i vrhunsku rakiju zna se ko je pobednik.

[drtomaki]

Kadje rakija u pitanju ja se bavim samo degustacijom

[Arn]

3. Znanje i iskustvo - kada se odbacuje "prvenac" (metanol), a kada ide pravi destilat; takoÄ‘e, kada se prestaje, tj. kada poÄinje "patoka" (destilat viÅ¡ih alkohola koji remeti sastav i aromu Å¡ljivovice); takoÄ‘e, dobar prepek nije lako odraditi, potrebno je znati koja mera ide vode,...

Da li može mali elaborat o ovim stvarima? Da li su prvenac i patoka vremenske ili zapreminske kategorije, tj. da li je momenat njihovog odbacivanja u funkciji vremena destilacije ili koliÄine komine i destilata? Koja mera vode ide za prepek? Pitam poÅ¡to moj stari ne dodaje vodu uopÅ¡te i dobija prepek sa ubojitih 50-55%, Å¡to se meni nikako ne sviÄ‘a.

[srdjan_cvetkovic]

Prvenac, samo mu ime kaže, je prvi destilat koji poteÄe, s obzirom da metanol, koji normalno nastaje fermentacijom i destilacijom, ima nižu taÄku isparavanja, pa tako on prvi destiliÅ¡e. Kada poÄinje da destiliÅ¡e etanol (to je ono Å¡to bi trebali da pijemo) zavisi od viÅ¡e faktora, a dobar majstor koji radi destilaciju to zna iskustveno, na osnovu temeperature destilacije - obiÄno se na osnovu sadržaja Å¡ećera, koliÄine komine, temeperature i vremenskog perioda proceni kada poÄinje da se "hvata" pravi prvi destilat - to je tzv. "meka" rakija. U principu bi trebalo da se ne cepidlaÄi, već se, sigurnosti radi, uvek odbaci i jedan deo dobrog destilata, sigurnosti radi. InaÄe, destilat metanola se može provaliti (ovo nikako ne raditi ako niste stari vuk peÄenja rakije) i organoleptiÄki (miris i ukus), ali je opasno, s obzirom da je metanol izuzetno opasan, poÅ¡to metabolizmom u organizmu stvara opasne materije koje imaju poseban afinitet ka oÄnom živcu i uzrokuju slepilo, a u većim koliÄinama i smrt (paraliza nervnog sistema).

Patoka u principu nije toliko opasna, s obzirom da na kraju destilacije (viÅ¡a temeperatura) destiliÅ¡u viÅ¡i alkoholi i neke supstance koje ne bi trebale da se nalaze u dobroj rakiji, a i vreme kada se sklanja sud u kome se hvata prvi destilat se procenjuje uglavnom organoleptiÄki, mada postoji i aparatura koja to egzaktno pokazuje - patoka u je u principu neÅ¡to viskoznija na dodir, deluje uljasto.

Å to se tiÄe mera, kada se pravi prepek nije neophodno dodavanje vode, ali je bolje, zato Å¡to se preciznije može Å¡telovati procenat alkohola koji se cilja.

Ponavljam, ukusi su razliÄiti, ali najbolji je prepek koji ima 9-10 gradi, odnosno 45-50 vol% etanola. Sve preko toga je za većinu jako, iako znam ljude koji nasviravaju prepek Äak na 60-65 vol% zato Å¡to tako vole (ja ne volim, jako mi je). Koliko ja znam ne postoji neka definisana mera vode, bar ja nisam to video od ljudi od kojih sam uÄio, svi su stavljali odokativnom metodom. Jedino Å¡to znam je da se kod druge destilacije (prepek) obiÄno od 100 litara meke rakije dobije 20-25 litara prepeka, ali i tu zavisi kakav je prvi destilat i koji procenat alkohola se cilja.

Pravljenje rakije jeste izmeÄ‘u ostalog nauka, ali ja sam zanat uÄio od ljudi koji to nisu uÄili od nauÄnika, već od ljudi sa iskustvom, a ja sam opet, s obzirom da sam izmeÄ‘u ostalog i polagao ispit na faxu koji se zove "žestoka i druga alkoholna pića" to morao da apsolviram i sa nauÄne strane, pa mi je tim pre lakÅ¡e (razumem ceo postupak).

Evo na primer, kako se radi tzv. destilacija "kazan na kazan":

- Prvi kazan se destiliÅ¡e dok na luli ne poteÄe Äista voda, znaci do 0 % alkohola i ne odvajaju se frakcije.

- U drugi kazan se sipa komina i doda se celokupan destilat iz prvog kazana. Iz drugog kazana se odvaja prvi litar prvenca u poseban sud, zatim se u drugi sud hvata destilat do željene jaÄine, odnosno dok alkoholmetar ne pokaze % alkohola u sudu u koji se hvata srednja frakcija i to je gotova rakija. U treći sud se hvata patoka dok na luli ne pokaze 0 % alkohola.

- U treći kazan se sipa komina + prvenac i patoka iz drugog kazana i opet se hvataju tri frakcije, kao u drugom kazanu. Taj ciklus se stalno ponavlja s tim Å¡to se u Å¡esti kazan ne sipa prvenac iz petog kazana, već se on baca i zapoÄinje se novi ciklus od 5 izdvajanja prvenca i njegovog vraćanja u svaki sledeći kazan... I tako u krug...

Ovim naÄinom se ustvari kroz viÅ¡e destilacija smanjuje conc. metanola i viÅ¡ih alkohola u finalnom destilatu (nikada se ne može dovesti na nulu) i dobija se bolja rakija.

Ovo je sam jedan primer kako se može napraviti dobar destilat, ali potrebno je tu mnogo muke, znanja i iskustva.

Moj ujak, naprimer, pravi fenomenalnu rakiju koju ja teÅ¡ko da ću uspeti da napravim, a zavrÅ¡io je tek tri razreda srednje trgovaÄke, ali ceo život peÄe rakiju na selu, a uÄio je od velemajstora, njegovog pokojnog strica, koji je bio nadaleko Äuven majstor pravljenja rakije, vina i konjaka.

[ras]

Å to se tiÄe polica sa pićem... Nisam ni slutio da je izmiÅ¡ljeno toliko sredstava za opijanje. Ja uglavnom volim pivo i žestoka pića, ali nisam želeo da ostavim utisak Äoveka sa predrasudama, pa sam kupio i nekoliko sanduka koktela i vina. Etikete na flaÅ¡ama bile su od pomoći: sadržavale su detaljna obaveÅ¡tenja o tome koliko ćete se od svakog pića napiti, uzimajući u obzir Äinice kao Å¡to su pol, težina i masne naslage. NaÅ¡ao sam i jednu vrstu prozirnog alkohola sa veoma neuglednom nalepnicom. UsvinjuÅ¡a (made in Yugoslavia), pisalo je: "Od ove boce napićete se viÅ¡e nego ikad." Morao sam i sanduk toga da ponesem kući, zar ne?

Džulijan Barns - Istorija sveta u 10 1/2 poglavlja, Geopoetika [poglavlje X: San]

[Arn]

...

Ovim naÄinom se ustvari kroz viÅ¡e destilacija smanjuje conc. metanola i viÅ¡ih alkohola u finalnom destilatu (nikada se ne može dovesti na nulu) i dobija se bolja rakija.

A zbog Äega se prvenci i patoke uopÅ¡te redestiliÅ¡u? ZaÅ¡to se ne bacaju odmah?

[srdjan_cvetkovic]

Zato Å¡to se tako iz njih izvlaÄi etanol koji je destilisao zajedno sa metanolom i viÅ¡im alkoholima.

Imaj u vidu da, da se izrazim u maniru ovog foruma, "rez" izmeÄ‘u metanola, etanola i viÅ¡ih alkohola nije toliko oÅ¡tar da se već prvom destilacijom može napraviti toliko dobra raspodela, pa da sav potencijalan "dragocen" etanol ostane u meÄ‘ufrakciji, tj. da se niÅ¡ta ne baci. Isto tako, viÅ¡estrukom destilacijom se omogućava i da Å¡tetan metanol i viÅ¡i alkoholi odstrane iz meÄ‘ufrakcije, Äime se dobija Å¡to Äistiji etanol sa minimumom primesa (u svakom alkoholnom piću ima i ovih Å¡tetnih sastojaka, ali u dozvoljenim i po zdravlje ne opasnim koncentracijama).

Jednostavno, što više destilacija to je finalni produkt bolji.

[sule]

Ajd i ja da se javim,trenutno svaki treci dan idem na selo da skupljam sljive

Pecem uglavnom od tkz Ruske sljive................lagana za skupljanje....odprilike jedno drvo rodi za jedan kazan

Prosle godine se ispeklo cirka 20 kazana a ove godine cemo videti.......xexexexxe

[aeroplan]

Zamolio bih ringeraju, da odvoji malo vremena i da me, kao diletanta u ovoj oblasti, posavetuje sa par reÄenica. Evo o Äemu se radi:

ProÅ¡le godine sam po prvi put brao grožđe sa loznika u selu, ne radi pravljenja vina, već radi peÄenja rakije lozovaÄe.

Sorte grožđa su starinske, niÅ¡ta posebno: crna otela i delivarija i zahtevaju proseÄno dva tretiranja, tj. prskanja Bordovskom Äorbom pomoću ruÄne, leÄ‘ne prskalice od 12 L (ove godine je bilo dovoljno samo jedno prskanje).

Od grožđa sam ispekao (ustvari moj brat od stica, koji ima svoj kazan) 20L lozovaÄe od 20 grada (50 stepena?), i nekih 12 – litara meke rakije od 12 grada. Ovu, proÅ¡logodiÅ¡nju rakiju držim u dva staklena krÄaga od po 10L. To su krÄazi koji se kupuju u polj. apotekama, obavijeni su mrežastom plastikom radi zaÅ¡tite od razbijanja. InaÄe zatvaraÄ je od plute.

Evo, juÄe sam poÄeo sa branjem za peÄenje nove lozovaÄe, pa me interesuje sledeće:

-

Koliko je ispravno držati rakiju u ovim staklenim krÄazima. Shvatam da će boja ostati bela, Å¡to se ne bi desilo ako su u drvenom buretu, ali, da li drvo daje rakiji i neki drugi, suÅ¡tinski bolji kvalitet, osim promene izgleda, i verovatno ukusa - zbog meÅ¡anja rakije sa drvetom.

- ÄŒuo sam da bobice treba skinuti sa peteljke, onog skeleta grozda koji drži bobice, i to i praktikujem, ali delimiÄno. Kod Otele mi polazi za rukom. Zrno je krupno i lako se skida, ali Delivarija ima žilaviju peteljku i sitnije bobice, i tu poloviÄno uspevam, pa i peteljka ide na vrenje. Sve radim ruÄno, volim ovo da radim, odmara me, a i lep je osećaj kad kasnije dobijem rakiju od sopstvenog grožđa, ipak, ovo skidanje bobica sa peteljke zna i da dosadi.

-

Naravno, vodim raÄuna da odvajam pokvareno ili sasuÅ¡eno zrno. Brat mi rekao da peteljka nije toliko važna, bitnije je da se odvajaju pokvarena i sasuÅ¡ena zrna, kao i ona koja su zelena, kojih u mnogim grozdovima ima po zrno dva i te bobice nisu velike, ali naglasio mi je da ih obavezno trebam uklanjati.

E, imao sam i jedan ružan doživljaj. Pre dva dana na vaÅ¡aru sam kupio hrastovo burence sa namerom da rakiju od ove godine stavim u njega. MeÄ‘utim, majstor, jedan vremeÅ¡ni dedica, me je dobro preÅ¡ao. Tražio sam hrastovo bure od 20L i on mi je prodao jedno sa napomenom da ,,mož’ da odstupi 1 litar gor’- dol’ al’ ne viÅ¡e, tu , sinko, nikad ne mož’ skroz da ga strefiš’’ . E, kad sam, po njegovom uputstvu, da u bure naspem hladnu vodu i držim pet dana pa tek onda rakiju to i uÄinio, ispostavilo se da me je ÄiÄa baÅ¡ ’’strefio’’: bure prima samo 14 litra, tj. 6 litara manje od obećanih 20. Najgore od svega je Å¡to na je Äelu (s obe strane ) poÄela da curi voda. DoduÅ¡e, evo, posle drugog dana, curenje je prestalo, valjda je drvo bilo mnogo rasuÅ¡eno. Izgleda da ga je majstor napravio ko zna kad.

E, sad, ne znam koliko će bure biti pouzdano kad u njega naspem rakiju. Čuo sam da u njega treba nasuti vruću vodu i držati neko vreme, pa onda opet nasuti hladnu vodu. Da se totalno ne pređem?

[sule]

Sto se tice bureta stalno dolivaj vodu dok drvo ne "zapregne".........potrebno je tako konstantno par dana i nista se ne sekiraj.....................

Sto se bojenja rakije tice nadji negde Dud pa ga rascepkaj na sutne komade i osusi ga a onda tako osusenog ga stavi u rakiju,najlakse ti je tako...................

[Džontra Volta]

Tema je vise nego korisna!

[zoltan]

ove godine sam probao sa pecenjem rakije od zove.. medjutim nije mi uspelo izaslo je jako malo prvecnca od oko 30-35% a i to jedva nekolko deci od bureta od 150 litara dzibre. Pa sam je ostavio da je ubacim u drugo bure sa mesanim vocem..

Istina po netu sam i citao da daje jedva litar na 100 kg....

Medjutim i to malo kad sam probao strasno me zaintrigiralo.. Ukus je nesto fantasticno.. Sledece godine cu probati da skupim bar za jedno 5-6 bureta pa da pravim prepek..

Jedino sto je strasan sizifov posao.. po tekstovima u netu idu samo iskljucivo bobice zove. a strasno malo daje.. Zato i cena ide i preko 100 evra po litri...

edit.. probacu da od obicne rakije ( naravno moj DIY ) uz dodatak cvetova zove napravim liker

[srdjan_cvetkovic]

Zamolio bih ringeraju, da odvoji malo vremena i da me, kao diletanta u ovoj oblasti, posavetuje sa par reÄenica. Evo o Äemu se radi:

ProÅ¡le godine sam po prvi put brao grožđe sa loznika u selu, ne radi pravljenja vina, već radi peÄenja rakije lozovaÄe.

Sorte grožđa su starinske, niÅ¡ta posebno: crna otela i delivarija i zahtevaju proseÄno dva tretiranja, tj. prskanja Bordovskom Äorbom pomoću ruÄne, leÄ‘ne prskalice od 12 L (ove godine je bilo dovoljno samo jedno prskanje).

Od grožđa sam ispekao (ustvari moj brat od stica, koji ima svoj kazan) 20L lozovaÄe od 20 grada (50 stepena?), i nekih 12 – litara meke rakije od 12 grada. Ovu, proÅ¡logodiÅ¡nju rakiju držim u dva staklena krÄaga od po 10L. To su krÄazi koji se kupuju u polj. apotekama, obavijeni su mrežastom plastikom radi zaÅ¡tite od razbijanja. InaÄe zatvaraÄ je od plute.

Evo, juÄe sam poÄeo sa branjem za peÄenje nove lozovaÄe, pa me interesuje sledeće:

-

Koliko je ispravno držati rakiju u ovim staklenim krÄazima. Shvatam da će boja ostati bela, Å¡to se ne bi desilo ako su u drvenom buretu, ali, da li drvo daje rakiji i neki drugi, suÅ¡tinski bolji kvalitet, osim promene izgleda, i verovatno ukusa - zbog meÅ¡anja rakije sa drvetom.

- ÄŒuo sam da bobice treba skinuti sa peteljke, onog skeleta grozda koji drži bobice, i to i praktikujem, ali delimiÄno. Kod Otele mi polazi za rukom. Zrno je krupno i lako se skida, ali Delivarija ima žilaviju peteljku i sitnije bobice, i tu poloviÄno uspevam, pa i peteljka ide na vrenje. Sve radim ruÄno, volim ovo da radim, odmara me, a i lep je osećaj kad kasnije dobijem rakiju od sopstvenog grožđa, ipak, ovo skidanje bobica sa peteljke zna i da dosadi.

-

Naravno, vodim raÄuna da odvajam pokvareno ili sasuÅ¡eno zrno. Brat mi rekao da peteljka nije toliko važna, bitnije je da se odvajaju pokvarena i sasuÅ¡ena zrna, kao i ona koja su zelena, kojih u mnogim grozdovima ima po zrno dva i te bobice nisu velike, ali naglasio mi je da ih obavezno trebam uklanjati.

E, imao sam i jedan ružan doživljaj. Pre dva dana na vaÅ¡aru sam kupio hrastovo burence sa namerom da rakiju od ove godine stavim u njega. MeÄ‘utim, majstor, jedan vremeÅ¡ni dedica, me je dobro preÅ¡ao. Tražio sam hrastovo bure od 20L i on mi je prodao jedno sa napomenom da ,,mož’ da odstupi 1 litar gor’- dol’ al’ ne viÅ¡e, tu , sinko, nikad ne mož’ skroz da ga strefiš’’ . E, kad sam, po njegovom uputstvu, da u bure naspem hladnu vodu i držim pet dana pa tek onda rakiju to i uÄinio, ispostavilo se da me je ÄiÄa baÅ¡ ’’strefio’’: bure prima samo 14 litra, tj. 6 litara manje od obećanih 20. Najgore od svega je Å¡to na je Äelu (s obe strane ) poÄela da curi voda. DoduÅ¡e, evo, posle drugog dana, curenje je prestalo, valjda je drvo bilo mnogo rasuÅ¡eno. Izgleda da ga je majstor napravio ko zna kad.

E, sad, ne znam koliko će bure biti pouzdano kad u njega naspem rakiju. Čuo sam da u njega treba nasuti vruću vodu i držati neko vreme, pa onda opet nasuti hladnu vodu. Da se totalno ne pređem?

Ok, da krenem redom...

1. Å to se tiÄe držanja rakije u staklenim posudama, apsolutno je ispravno i nema potrebe da brinete. Ostaće naravno bela, imaće miris i ukus voća od koga je pravljena i jedini uslov je da staklena posuda bude apsolutno Äista, bez trunke bilo kakvih primesa, najbolje sterilisana po obavljenom pranju. Ovo je jako bitno, jer ako je u posudi bilo neÅ¡to i to se ne opere kako treba upropastićete dobar prepek. I naravno, dobar Äep, koji će onemogućiti ulazak vazduha i slabljenje rakije.

2. Å to se tiÄe toga Å¡ta koristiti za pravljenje rakije, najbolje je da supstrat bude samo bobica, zrela i zdrava. Peteljka apsolutno neće uticati na kvalitet prepeka, veći problem je ako se u buretu naÄ‘e trulo grožđe i ako se prekoraÄi sa vrenjem. Kod Å¡ljive je ipak drugaÄije, apsolutna je preporuka odvojiti koÅ¡ticu od mesa, a neki idu i na odvajanje kožice koja se baca, ali to je već mnogo teže (ali se radi i takva rakija se zove "zlatna").

3. Već sam odgovorio, a i brat je 100% u pravu.

Na ovo poslednje je odgovorio sule... Jednostavno, tokom vremena se drvo rasuši i pojavi se prostor između dasaka od kojih je bure napravljeno. KAda bure malo "popije" to se više neće dešavati, pod uslovom da ga je deda dobro napravio:)

Sve u svemu, radite kako treba i po jako dobrim uputstvima iskusnijeg brata.

[Milosav Grozni]

Kao poljoprivrednik (doduse stocarski smer, ali smo imali ajd recimo vise nego informativna predavanja), kazem slusajte Ringeraju u globalu. Ovo za kozicu ne stoji bas mnogo, posto tu ima i bojadisera, i aromata.... Kostica obavezno napolje ostalo???? Tu se jos uvek vode borbe, Dzenarika daje losu i ponavljam losu rakiju. Nekad se dodavala samo zarad arome, osnova bila ranka. Stakleni sudovi idealni, Budalastine tipa 50 i vise stepeni rakija, ( nekako kod nas to ide 20 ili vise gradi, citaj puta 2.5 stepena, ne stoje, jer onda alkohol preuzima primat ukusa, tako da takve rakije cak ni ne ulaze u obzir za ocenjivanje. Idealno za sljivu i dunju je do 45 - 47 stepeni. To su bas novi stavovi. Ovo odgovorno tvrdim, jer mi je kucni prijatelj otisao sa dunjom na Berlinski sajam, a ovde je njegova dunja proglasena za najbolju. ( ceo ovaj izbor bio na poljoprivredno faku.). Isto moze da potvrdi i cuveni Uros Secerov ( Novosadista, jazzer, latifundista...), koji je izvesne kolicine svoje dunje prodao i u Japanu. PROVERENO!!!! Mi Srbi uglavnom svoje poznavanje rakije svodimo i gledamo preko protocnosti nasih stomaka ( meni to i na ispitu spocitavano), Generalno, sve se svodi da je najbolja Cacanska, Valjevska, Kragujevacka... ili vec rakija iz kraja nasih nerazgovetnih vukojebina iz kojih su nam preci ( ovo vazi i za mene da ne mislite da samo ser....m), Mnogo je to vise od starog lampeka, toci sad a prekidaj sad. Zbog takvog stava Bugari su zastitili sljivovicu kao svoje nacionalno pice, vidim i Slovenci se tu nesto guze, a mi Srbi se samo jalovo deremo. Ne zelim vise da izigravam trola... te savet. Na poljoprivrednom faku se vec godinama odrzavaju seminari o tome, nisu skupi!!! Drze ih relevantni profesori. Svako moze da ih odslusa. Cini mi se da je to najbolji put, gde se izbacuju sve zablude preduverenja itd. Ovo napisah JA a sad ZIVELI! Pozdrav

[aeroplan]

@ringeraja

Hvala na brzom odgovoru! ZnaÄi, sve u svemu ne odstupam mnogo od pravljenja dobre lozovaÄe. Ovo mi je podstrek da se dodatno angažujem pa da i kod delivarije odvojim Å¡to viÅ¡e zrna od peteljke.

- Å to se tiÄe Äišćenja staklenih posuda, nisam niÅ¡ta posebno koristio. Ustvari, samo vodu, samo Å¡to sam dobro i viÅ¡e puta mućkao, ispirao. Nikakve deterdžente i sl. Ako postoji neko posebno sredstvo za ovakve svrhe, voleo bih da znam i onda ću se dati u potragu.

- U vezi Äepa, rekoh da je to obiÄan pluteni Äep koji sam dobio zajedno sa staklenim krÄagom. Nadam se da je dobar. Ako ima neÅ¡to bolje, voleo bih da znam. Naravno, i gde ima da se kupi. Ako se radi samo o nijansama, koje se slabo daju primetiti, zadovoljio bih se s postojećim, ovim koga imam.

- Ima joÅ¡ jedna stvar. Kod crne otele ima jedna manja koliÄina sasuÅ¡enih bobica, brat kaže da nije pokvareno, već da je prezrelo i da se sasuÅ¡ilo. Kad ga probam, po ukusu mi je pomalo kiselkasto u odnosu na zrelo, jedro zrno, i to me zbunjuje. Ali u svakom sluÄaju nije pokvareno. Ja i to bacam, mada mi je brat rekao da ono neće Å¡koditi.

Sule, hvala na savetu. Imaću u vidu, mada meni boja ipak ne znaÄi mnogo. Važno da rakija ima punoću i da, mada se ne radi baÅ¡ o slaboj rakiji, imate osećaj da vam ugodno klizi niz grlo, a ne da ujeda kao da ste pojeli ljutu papriÄicu. Naravno, dolivam vodu, itekako. Kako trenutno stvari stoje, mislim da će se bure stabilizovati. Bure sam kupio da dogodine uporedim lozu iz burenceta sa lozom iz staklenih sasuda. InaÄe, planiram da nabavim i jedno bagremovo i jedno bure od dudovog drveta, ali kasnije, ne ove godine ( i svakako ne od onog matorog prevaranta, kome sam bez ikakvog cenkanja dao 4.000 dinara).

Hm, ne znam kako je kod ostalih, ali ove godine su se strÅ¡ljeni, ose i ostali ljubitelji slatkiÅ¡a toliko namnožili. a i neobiÄno su agresivni. Pre neki dan sam dobio sam jedan ubod. Sreća, pa nisam posebno osetljiv. Od jutra do mraka, to je splasnuo. Ipak, nije baÅ¡ prijatno toliko zujanje oko glave, kao da sam u koÅ¡nici...

Å to se tiÄe rakije od Å¡ljive, imam dva voćnjaka:

- voćnjak sa dženerikom (u mom kraju je zovu belošljiva), i nju seljaci, kako da kažem, poštuju a ne cene, što će reći da nije za vrhunsku rakiju, ali je zahvalna jer stalno rađa - i to obilno.

- voćnjak sa Å¡ljivom koju zovu madžarka. Ona je sliÄna ranki, ali je neÅ¡to krupnija, mesnatija i manje soÄna od ranke, ali je, bar po mom miÅ¡ljenju, slaÄ‘a. Ranka, opet, ima lepÅ¡u, pa, rekao bih, nezaboravnu aromu, ali kad se viÅ¡e jede od nje znaju da utrnu zubi.

Kao i kod ranke, i kod ove madžarke nije baÅ¡ lako odvojiti koÅ¡ticu od mesa. InaÄe, ova Å¡ljiva daje rakiju solidnog kvaliteta. Njena dobra strana je Å¡to je veoma otporna na bolesti, i ne zahteva prskanje. Možda joj ne bi Å¡kodilo, ali to ovde niko ne radi. PoÅ¡to sam totalni amater, a nemam ni dovoljno slobodnog vremena za ozbiljniju voćarsku zanimaciju, ove izdržljive sorte mi u tom smislu veoma odgovaraju. Problem je Å¡to madžarka raÄ‘a neujednaÄeno. Ove godine je prerodila, pa je sad bila sitnija nego Å¡to bi trebalo, a ima godina kad hoće da preskoÄi sa rodom (onda se svi sete da imaju zapuÅ¡tene voćnjake sa beloÅ¡ljivom). Hm, ima joÅ¡ jedna Å¡ljiva koju viÅ¡e skoro i ne viÄ‘am, Äini mi se da je pred izumiranjem: Äitlovka, kako je kod mene zovu. Ova Å¡ljiva se koristila za spravljanje pekmeza, ne za rakiju. InaÄe kasnije zri od ranke i madžarke i kod nje se koÅ¡tica veoma lako odvaja od mesa. Spada u jake Å¡ljive, neÅ¡to teže za varenje. Ukusna je, i, Äak i ako se zamalo pretera, od nje zna da nezgodno zaboli stomak.

PriÄu o Å¡ljivi sam poÄeo jer sam na neki naÄin ,,uÅ¡ao’’ u priÄu sa rakijom. Za sada, Å¡ljivike dajem na besplatno korišćenje roÄ‘acima. Kasnije ćemo videti.

Mada, voleo bih da jednog dana imam jedan manji vinograd od nekih 10 – 15 ari, sa odabranim vinovitim sortama (ljubitelj sam crnog, suvog, oporog, stonog vina). Nekako, ima neke posebne plemenitosti u vinovoj lozi (nadam se da mi zbog ovog neće zameriti ljubitelji kvalitetne šljivove rakije). Hvala još jednom na korisnim savetima.