Clash Of The Dacs Iii - Rezultati

[pera451]

Ovde mozemo da stavimo rezultate Clash-a III.

[MRMOT]

Ovde mozemo da stavimo rezultate Clash-a III.

[giZ_Mo]

Као што Ñам и Ñиноћ рек'о тако и Ñад, ДÐЦ који је Ñлушан као задњи имао је бар по мом мишљењу дубину звучне Ñлике.

Рто значи да Ñе звук одвојио од Зв. кутија занемаривши их и протегао до зида иза. Можда размишљати о већој ширини између кутија на неком другом наÑтупу.

Од мене толико, о пиву не желим да причам.

[pera451]

Ston,

fizicki ima mesta u sobi, ali bi ta udaljenost mogla da postane prevelika u odnosu na udaljenost kutija do slusaoca. Ti si sve vreme sedeo sa strane, pa ti mozda to deluje tako, probacemo sledeci put da sednes u sredinu, pa da vidimo kako stvar izgleda.

[MRMOT]

Као што Ñам и Ñиноћ рек'о тако и Ñад, ДÐЦ који је Ñлушан као задњи имао је бар по мом мижљењу дубину звучне Ñлике.

Рто значи да Ñе звук одвојио од Зв. кутија занемаривши их и протегао до зида иза. Можда размишљати о већој ширини између кутија на неком другом наÑтупу.

Од мене толико, о пиву не желим да причам.

[空也]

U guzvi sam sa poslom, zato samo kratki utisci:

CA:

Detaljan, analitican, u kombinaciji sa TDL metalnim visokotoncima visoki tonovi su mi na samom pocetku clash-a malo smetali.

Mozda uredjaj jos nije bio dovoljno zagrejan?

U dva sledeca slusanja, to nisam toliko osetio.

U poredjenju sa ostala dva DAC-a, zvuk je bio malkice na ivici da bude sinteticki sterilan.

Audiolab:

Najvishe basa na clash-u po kolicini, ali manje preciznog i mutnijeg.

Kao da se malo "razlivao' na ostatak spektra, malo ga mutio i davao mu (za moj ukus, a nekome ce se to mozda svideti) neku pretoplu farbu.

Prisustvo te "farbe" se osecalo manje ili vise na svim slusanim pesmama,

davalo je (za mene) za nijansu prejak licni pecat samog DAC-a muzici i to mi je malo smetalo.

Ta topla farba kao da je i smanjivala rezoluciju.

CA i Audiolab su mi nekako bili dve suprotstavljene strane - CA precizan, detaljan i analitican na granici surovosti,

a Audiolab malo "analogniji" i "muzikalniji", ali zato malo obojeniji, malo mutniji, losije kontrolisanog voluminoznog basa i manje detaljan.

Naim je bio klasa za sebe - imao je najbolje karakteristike oba prethodna DAC-a, a neke je unapredio.

Ni "digitalan" ni "analogan" (u smislu stereotipa koje ti termini u audiofilskom recniku predstavljaju).

Detaljan ali ne bolno, muzikalan, nesto manje basa od Audiolab-a, ali zato kontrolisanog i precizno definisanog.

Dinamicniji i "ritmicniji" od konkurencije, sto je rezultiralo najvecim fun factor-om i (sto rece Scorpio) zelje za sviranjem "Air guitar".

Neki od prisutnih drugara nisu mogli da izdrze torturu Charlie Mingusa i njegove Izabele koja igra na stolu,

ali to je jedna od numera koja po meni, sto kazu amerikanci, "separates men from boys".

I CA i Audiolab su se na kraju manje ili vise pogubili kada je krenuo kakofonicni srednji deo.

Ovo sam bio napisao na drugom forumu kada smo bili poredili M2Tech Young DAC i Naim-a:

Meni je, neocekivano, najupecatljivija razlika bila u slucaju Ysabel's Table Dance sa Mingusovog albuma Tijuana Moods.

Nekoliko mesta gde muzcari ulaze u slobodnije improvizacije, Young je prezentovao kao slepljenu, napornu i slabo razumljivu kakofoniju, maltene bez ikakve svrhe i smisla.

Sa Naim DAC-om je cela ta kakofonija odjednom dobila potpuni smisao i neku unutrasnju dinamiku, mogle su se pratiti i naznake melodijskih linija, doslo je do popustanja tenzije

i do raslojavanja i prostornog "razlepljivanja" u svim pravcima.

Skoro kao da sam slusao dva razlicita snimka/izvodjenja.

U slucaju Young-a to je maltene zvucalo kao neko otaljavanje preko one stvari,

dok se u slucaju nDAC-a skoro pa moglo uz tu kakofoniju cak cupkati nogom u ritmu.

[pera451]

Mozemo da probamo da ih jos razmaknemo, zasto da ne. Mada im tek predstoji pozicioniranje XYZ Room Analyzer-om.

[ozzy]

Ubuduće da se svako ko uÄestvuje u clashu pismeno obaveže da će svoje utiske podeliti na forumu u roku od 24h, u suprotnom džaba zauzima mesto...

[Zexx]

E pa da se zapljunem i ja!

Za poÄetak, moram da napomenem da je domaćinova soba za slušanje idealna za clash bilo koje vrste, jer je valjda prva u kojoj sam bio gde ureÄ‘aji i zvuÄnici nisu u istoj prostoriji, pa je tako izbegnuta mogućnost da slušaoci vide koji ureÄ‘aj svira u kom trenutku. Slušanje sam zapoÄeo sa ne baš idealnog mesta, naspram levog zvuÄnika, ali je barem pivo bilo nadohvat ruke, pa se nisam bunio, a pozicija je bila dovoljno dobra da Äujem uglavnom sve što me zanima. Prvi utisak je priliÄna ravnodušnost, bilo je tu dovoljno detalja, ali mi je falilo prirodnosti, vazduha oko instrumenata i ponajviše „low end“, mada treba reći da je za moj ukus, slušanje bilo relativno tiho, pa je možda i to bio uzrok. Uglavnom, već na prvoj numeri, ureÄ‘aj se „spotakao“ kada je krenula frtutma razuzdane gomile oko Charles Mingusa u „Ysabel's Table Dance“. PušaÄi su odmah iskoristili priliku da zbrišu na terasu, dok smo mi hrabriji izdržali još malo, pa onda zamolili domaćina za sledeću numeru. Ni naredne numere me nisu uvlaÄile u slušanje, i iako sam većinu materijala znao, Äekao sam naravno svoju referentnu, „Cripple Creek Breakdown“, sa legendarnog Sheffield Lab „direct-to-disc“ snimka Dave Grusina „Discovered Again“. Napomenuo bih da je ovo inaÄe XRCD verzija, koja po meni, osim što je glasnija, ne donosi ništa što već ne postoji na originalu, ali je kao takva zgodnija za slušanje. Udarac kontrabasa Ron Cartera na poÄetku, i bubanj Harvey Masona nisu zvuÄali onako kako sam navikao, niti je kontrabas linija posle promene ritma u pesmi (kojih je inaÄe nekoliko) imala tu energiju i dubinu koju sam oÄekivao. Ok, idemo dalje. Uspeo sam da uglavim izmeÄ‘u pušaÄkog dela ekipe, i to u sam centar troseda, što je strateški bilo dobro ne samo zbog idealne pozicije za slušanje, nego i neposredne blizine grickalica . Charles Mingus ovog puta zvuÄi nekako „svarljivije“, moguće je naslutiti šta to svako od muziÄara svira „za svoj groš“, zvuk je dobio neku boju za koju ne mogu da kažem da mi smeta, pojavio se low end, zvuk je za nijansu veći, mada i dalje nedovoljno za moj ukus. „Opening“ Pat Methenyja sa ploÄe „The Way Up“ mi zvuÄi sasvim ok, rekao bih dovoljno dobro da bih rado poslušao ovaj ureÄ‘aj i u sopstvenom sistemu, a isti utisak ostaje do kraja sesije. Dok nije poÄela treća... Već posle prvih taktova je jasno da je ureÄ‘aj koji svira klasa za sebe. Timbar instrumenata vrlo prirodan, puno vazduha oko njih, reverb prostorije se jasno Äuje. ÄŒini se da apsolutno ne postoji toliko kompleksan materijal koji ureÄ‘aj nije u stanju da isprati ritmiÄki, zadržavajući pri tome jasnu definiciju svih zastupljenih instrumenata. Uz malo koncentracije, prosto možete da se posvetite jednom muziÄaru i slušate samo njega, pomislio sam „da mi je ovo bilo kad sam skidao stvari svojevremeno“... Low end konaÄno onakav kakav oÄekujem, sa dubinom, ali i definicijom i brzinom istovremeno, i takav da lako locirate poziciju instrumenta i njegovu boju. Pri tome, koherentnost je izuzetna, ni jednog trenutka nemam utisak da bilo šta iskaÄe iz frekventnog spektra. ZvuÄna slika znaÄajno veća u sve tri dimenzije, ali ne „veća od života“. Mingusa ovog puta odslušasmo skoro u integralnoj verziji (10 minuta), a glasno sam primetio da sam konaÄno poÄeo da „cupkam“ uz ovu spravu, i dalje naravno ne znajući o Äemu se radi, mada je to bilo lako naslutiti... Neko reÄe kako je oÄigledno da je finalni „voicing“ raÄ‘en „na uvo“, protiv Äega naravno nemam ništa protiv, dok god je ureÄ‘aj u stanju da istovremeno bude i muzikalan i neutralan. Na kraju treće sesije, samo sam rekao da je redosled što se mene tiÄe „3-2-1“, što se kasnije ispostavilo da je zapravo „Naim-Audiolab-CA“. Nisam promenio mišljenje ni posle slušanja „Private Investigations“, a primetio bih i da se domaćinov Audiolab na kraju uopšte nije obrukao, naprotiv. Ok, možda će neko reći da je clash bio izmeÄ‘u sprava koje nisu u istoj klasi, a opet, treba valjda imati nešto za referencu... Ono što me od sinoć kopka je razlika izmeÄ‘u Naim DAC i sprava kao što su Weiss 202, Berkeley Alpha i novog M2Tech Vaughan, ili recimo Linn Akurate DS, odnosno koliko zaista ima smisla razlika od par hiljada EUR/$ u korist ovih poslednjih, jer mi se Äini da bih sasvim spokojno mogao da živim uz Naim DAC duži niz godina.

Za kraj se opet vraćam našem domaćinu i zahvaljujem na gostoprimstvu, pivo je bilo hladno, grickalice sveže i raznovrsne, sve kako treba, što rek'o naš poznati pevaÄ „ja tu ništa ne bi' dir'o“

[pera451]

Zexx, hvala i drago mi je sto ti je bilo prijatno.

Sto se sprava koje pominjes tice, predlog: ako imas ideju kako doci do njih, rad sam da ugostim i tebe i njih.

Sa Lavryjem te ionako ocekujem relativno uskoro, a sve kombinacije sprava koje pominjes su dobrodosle.

Za sledece clash-ove cemo se i malo ranije i bolje pripremiti po pitanju izbora materijala i ostalog, tako da stvorimo i bolje uslove za slusanje.

Sledeci put mozemo nesto da uradimo nesto i po pitanju 1 kHz test-tona i SPL-metra. Imamo dovoljno vremena da sve osmislimo.

[Scorpio(DDMF)!]

Za pocetak, zahvalio bih se domacinu na gostoprimstvu i dobroj organizaciji josh jednog Clash-a! Cini mi se i da je ovo bio i najposeceniji Clash do sada.

Shto se tice repertoara, moram da primetim da je 6 numera (koliko ih je bilo u prvom "krugu") previshe, tj. da bi se broj morao prepoloviti kako brzo ne bi doshlo do zamora slushalaca. Ako bude vremena, moze se praviti i vishe "krugova" sa drugacijim selekcijama, ali uvek ne duzim od predlozene 3 pesme.

Isto tako, ipak je trebalo vishe zanrovski "isfiltrirati" muzicki izbor, kako bi se stekao jasniji utisak o performansama testiranih uredjaja.

Na primer, od shest numera, cak 3 su bile u istom stilu (jazz), sa ogranicenom dinamikom - da bi samo jedna imala koliko/toliko prirodan tonalitet, tj. nije bila dodatno produkcijski ispolirana da zvuci kao da numeru slushamo sa koncertnog razglasa. Iz slushanja ovakve muzike se nije moglo mnogo zakljuciti o samim uredjajima.

Primeceno je i da su nedostajale numere sa vokalima. Slazem se sa predlozenim da se selekcija numera svede na manji broj pesama sa sharolikijim izborom muzike, koji bi obavezno ukljucivao jednu numeru sa celim simfonijskim orkestrom, kao i jednu numeru sa dobro snimljenim vokalom.

Nisam u prilici da dam detaljne opise svakog uredjaja ponaosob, ali bih izneo neke od svojih utisaka.

Ono shto bih odmah primetio je da su mi Audiolab i Cambridge daleko neutralnije zvucali sa prezentovanim materijalom od Naim DAC-a, tj. da isti najvishe "farba" i namece svoju prezentaciju.

U prvom krugu je slushan prvo Cambridge, pa Audiolab, da bi se tonalitet sistema poprilicno promenio kada je ukljucen Naim. Snimci su dobili punocu, mane samih snimaka su bile teze uocljive, a dodat je i poprilican "fun" faktor - shto se moglo primetiti po pazljivijem pracenju ritma numera od strane slushalaca. Odlicno se pokazao u problematicnoj Mingus-ovoj numeri, kada su u najhaoticnijim momentima izvodjaci zadrzavali svoja mesta na pozornici, dok bi u istim uslovima druga dva DAC-a drasticno smanjila dubinu pozornice, a izvodjace pomeshala u jednu kakofoniju koju nije bilo lako pratiti. I pored naglashnijeg midbass podrucija, najdublji bas je bio prisutan, ali je njegova definicija retko dolazila do izrazaja.

Na ovom mestu bih doveo u pitanje i sam transport, odnosno bilo bi interesantno koliko se ovaj fenomen moze pripisati samim DAC-ovima, odnosno koliko je ovakav ishod rezutat bolje uradjenog i na jitter (i eventualne mane samog transporta) otpornijeg ulaznog dela kod Naim-a.

Koliko je prezentacija Naim-a tonalno dominantna govori i to shto na numeri sa klasicnom muzikom nije bilo moguce cuti shum trake na snimku (koji je veoma prisutan, narocito na tishim delovima), dok se isti na druga dva uredjaja sasvim jasno cuo. Cini mi se da je izlazni stepen istoga po svoj prilici projektovan radi postizanja tacno odredjene boje zvuka i prezentacije, koja niposhto nije neutralna (neshto nalik podeshavanju tona ekvilajzerom, po svome ukusu).

Interesantno je da pored svih navedenih dobrih osobina Naim-a, kada je posle njega prikljucen Cambridge, tonalitet samog sistema je po meni postao dosta neutralniji i lakshi za pracenje (manje umarajuci).

Kao zakljucak na osnovu predzadnjeg kruga, za slushani sitem u datim uslovima bih sigurno odabrao Cambridge. Audiolab se mozda i najmanje isticao svojom bojom od svih slushanih, dok je Naim DAC svakako tehnicki najbolji uredjaj od navedenih, ali bi trebalo veoma paziti da li se njegov dominantni "zvucni potpis" uklapa sa sistemom u koji se ukljucuje - meni se nije svideo...

Pozdrav!

[prophet]

Kojim redosledom su puštani dacovi u poslednjoj sesiji sa po jednom pesmom(Private Investigations)?

[pera451]

CA840C -> AL 8200CD -> NDAC -> AL 8000DAC

[HiFi User]

Interesantno. A da li su Cambridge i Audiolab testirani i kao cd player-i ili iskljucivo kao dac-ovi?

[pera451]

Iskljucivo kao DAC-ovi. Za sva tri DAC-a koriscen je Isti materijal, isti izvor (Touch -> Stereovox XV2). Samo Red Book format materijala.

Uporedjenje 840C i 8200CD kao CD plejera bi moglo da se izvede u odnosu na neki 'nezavisan" CD plejer. Ja cu mozda uskoro nabaviti AL 8000CDM (transport za 8000DAC), mozemo da pribavimo i neki drugi CD plejer, pa da probamo to, naravno ako bude interesa.

Medjutim, ovde su predmet poredjenja ipak bili DAC-ovi, pa se nismo bavili CD-ovima, sto ne znaci da necemo.

[nenad]

Da se prvo zahvalim našem domaćinu na organizaciji, vlasnicima ureÄ‘aja i svima prisutnima na lepom druženju. Iako je u naslovu teme clash sve je proteklo u najboljem olimpijskom duhu.

Za kućne prilike uslovi skoro idealni. Jedini mali nedostatak je neusaglašenost nivoa, što se naroÄito osetilo kad je pušten treći ureÄ‘aj u nizu (CA) u drugoj sesiji i što je, bar meni, potvrdilo veću subjektivnu osetljivost na glasnoću nego na razliku u ureÄ‘ajima. Kako @Pera451 planira naredne clash-eve bilo bi zgodno da standardizuje materijal, možda i da ne ukljuÄi cele numere, kako bi lakše ispratio razlike meÄ‘u ureÄ‘ajima.

Već posle prve sesije, koja je i bila najduža, blagu prednost dao sam trećem ureÄ‘aju (Naim) u odnosu na drugi (AL) i tako je ostalo do kraja, naroÄito u donjem delu spektra. U ostatak bih blagu prednost dao AL ispred Naima. Kako sam sedeo isped desnog zvuÄnika, nisam mogao da procenim pozornicu, Naim je bio precizniji, ali zbog mesta sedenja zadržavam rezervu. Iako evidentne razlike, bar meni nisu tako drastiÄne, naroÄito ako uzmem u obzir i razliku u ceni. Idealna kombinacija bi mi bila Naim u donjem delu i AL ostatak. Da sam u potrazi za dac-om bez previše razmišljanja opredelio bih se za AL.

Što se tiÄe Izabele, sjajno je plesala ali se njeno puštanje nekako poklopilo sa manifestacijama nikotinske zavisnosti, a s obzirom da je pepeljara bila daleko, moralo se na vreme krenuti. Srećom trajala je dovoljno dugo za jednu (dve?) cigarete .

[pera451]

Sve sugestije prihvatam.

Ubuduce cemo unapred usaglasiti materijal, isprobati ga i editovati tako da ostanu samo najvazniji delovi. Materijal ce svi ucesnici dobiti unapred, tako da mogu da se upoznaju s njim u svojim sistemima i eventualno sebi formiraju referentne tacke/deonice.

Za merenje nivoa se trazi (prakticno) resenje, sve sugestije dobrodosle.

Ja sa svoje strane gledam da unapredim potencijalno najslabiju tacku sistema - zvucnicki kabl, pa ako imate sugestije za kablove razumne cene, moze na PM. Imajte u vidu da je duzina kablova izmedju 3 i 4 m, a moze samo da poraste ako se odlucimo na povecanje razmaka izmedju kutija.

[boskogit]

Veoma pažljivo Äitam ove postove, moram da kažem sa oduševljenjem. Momci svaka Äast, pogotovo Peri najviše zbog cele organizacije i ugošÄ‡avanja ostalih Älanova.

Mislim da je ovo, uz Äasopis i sajmove veoma dobar naÄin da se od strane "obiÄnih" ljudi upoznamo sa pojedinim uredjajima i njihovim utiscima i mišljenjima. Ovom temom je ovaj forum dobio ono što mu je u stvari i osnovna ideja.

Veliki pozdrav i još jednom svaka Äast.

Samo tako nastavite.

[pera451]

Hvala, trudicu se da bude i bolje, tj. korisnije za kolege forumase .

[MRMOT]

Posto je jedino moja recenzija ostala u topicu o dogovorima za Clash of the DACs III, odlucio sam da je prebacim ovde, gde joj je i mesto. Nadam se da niko nema nista protiv.

Kao prvo, red je da se kao jedan od prisutnih na clashu, zahvalim domaćinu na veoma ugodnoj i prijateljskoj atmosferi. Lepo popodne se oteglo u prijatno veÄe, a pošto sam prvi otišao kući negde oko pola deset ne znam do kada je veselo društvo ostalo.

Retko do sada sam otišao sa nekog clasha sa tako jasno povuÄenim granicama izmeÄ‘u tri sprave koje su bile na panelu. Tri ureÄ‘aja, tri karaktera, isto toliko feelinga a nas desetak sa više manje istim utiscima, samo je kod svakog na kraju prevagnuo sopstveni afinitet prema odreÄ‘enoj vrsti zvuka.

Na panelu su bili Naim DAC, Audiolab 8200cd i Cambridge Audio Azur 840c. Potrebno je napomenuti da je prvi po funkciji samo DAC, a drugi i treći su cd playeri sa mogućnošÄ‡u korišÄ‡enja njihovog DAC-a sa nekog drugog izvora zvuka.

TakoÄ‘e je bitna i cena ureÄ‘aja gde je prvi nekoliko puta skuplji od drugog i trećeg. Ali, dobro je to što može da se vidi gde su drugi i treći kao cd playeri u odnosu na Naim koji je napravljen kao DAC.

Nakon “kraćeg” dogovora koje ćemo kompozicije puštati, krenuli smo u akciju. Svaki uredjaj je bio tretiran sa po šest kompozicija u prvom delu, sa po dve kompozicije u drugomdelu i na kraju sa jednom u trećem delu. Treći deo je bio kao ”last time decision” da bismo sami sebi potvrdili utiske, a i da kolege forumaši koji su malo zakasnili Äuju u Äemu se radi

Clash je bio koncipiran tako da je samo Pera znao šta je u tom momentu u stup-u.

Cambridge Audio azur 840c je barem meni, a i verovatno zbog toga što sam navikao na njega zvuÄao veoma precizno, sa dosta lakoće u interpretaciji ali i pomalo sterilno u nekim trenucima, kao da mu fali malo osobenosti pa da Äovek kaže da ima nešto više od korektnog. Bass, tj. niski registar je takoÄ‘e bio zadovoljavajući, a ono što se meni svidelo je da je TDL, Perin zvuÄnik napravljen po Transmission Line tehnologiji kao i moj , do duše manji PMC te iste bassove interpretirao precizno i sa dozom pristojnog attacka. Nije idealno, jer se kod onih baš niskih frekvencija pomalo stekao utisak stidljivog povlaÄenja iz prvog plana. Srednij registar dovoljno širok i kod Mingusove ”Ysabels Table Dance” papazjanije i najveće konfuzije u kompoziciji se razložno Äuo svaki instrument. Postoji jedan ”ali” a to je utisak da se sprava koleba tako da se stiÄe utisak da Äas sužava a Äas širi pozornicu ali nikada do te granice da postaje neslušljivo ili banalno. Visoki su dobri, neupadljivi i zvuÄe veoma realno. Jednom reÄju oÄekivao sam da to bude ovako kao što sam napisao. Moja ocena je 2 od 3.

Audiolab 8200CD sam Äekao da Äujem doživljavajući ga kao direktnu ”konkurenciju” CA i bio je predmet moje pažnje na Clashu. Moram da priznam da nekako nije legao mojim ušima iz tri razloga. Prvi je efekat razvlaÄenja niskih frekvencija po podu, što bismo mogli da kažemo kao što imamo obiÄaj da je u pitanju muljav bass. Drugi je opšti utisak prizvuka matorih Phillipsovih entry level CD playera (614), baršunastog zvuka sa malo rezolucije i treći je povlaÄenje srednjeg registra kod dinamiÄki zahtevnijih delova kompozicija. Visoki su o.k. nenepadni i priliÄno jasni. Bolje se snalazi kod reprodukcije neamplifikovanih instrumenata manjih sastava nego kod reprodukcije neamplifikovanih instrumenata većih sastava. S druge strane, Audiolab ima taj topao zvuk koji naginje ka analogiji i verujem da bi se bolje snašao u nekom drugom setupu sa analitiÄnijom amplifikacijom. Moja ocena je 1 od 3.

S obzirom na moja saznanja o Naimu iako ga nisam Äuo pre, a poznajući CA i pretpostavljajući da Audiolab ne može da mu parira, oÄekivao sam da će moj i opšti utisak o njemu biti isti. Naravno, nisam se prevario i Naim je odmah bio prepoznat Äim je poÄeo da svira. Mnogo vazduha ima izmedju instrumenata, svaki je veoma realne boje tona, detaljan je ali ne toliko analitiÄan jer bi ta analitika uz pomenuti vazduh poubijala kompaktnost reprodukovanog materijala. Što se dinamike tiÄe, tu je veoma jek a pogotovo inpresivan u niskom registru. Poseduje tajming i tera te na aktivnost, pa je većina nas bila u pokretu. Tonski je odliÄno izbalansiran i ne preferira posebno niti jedan žanr u muzici.....dosadno mi je da ga hvalim i mogao bih mu ukazati gostoprimstvo u mom setup-u.

Moja ocena je 3 od 3.

Molio bih Peru da napravi spisak setup-a i spisak kompozicija koje smo slušali.

To bi bile moje impresije. Drago mi je što sam upoznao još neke Älanove foruma, pozdravio bih stare drugare, a Peri se još jednom zahvaljujem na gostoprimstvu i ugodnoj veÄeri.

• /index.php?/user/8784-kuja/">Kuja, /index.php?/user/9112-mbranko/">mbranko, /index.php?/user/9176-o-z-z-y/">O z Z y and /index.php?/topic/17101-clash-of-the-dacs-iii-dogovori/page__st__140#">2 others like this

[pera451]

Uredno .

[anubisgrau]

Ono shto bih odmah primetio je da su mi Audiolab i Cambridge daleko neutralnije zvucali sa prezentovanim materijalom od Naim DAC-a, tj. da isti najvishe "farba" i namece svoju prezentaciju.

U prvom krugu je slushan prvo Cambridge, pa Audiolab, da bi se tonalitet sistema poprilicno promenio kada je ukljucen Naim. Snimci su dobili punocu, mane samih snimaka su bile teze uocljive, a dodat je i poprilican "fun" faktor - shto se moglo primetiti po pazljivijem pracenju ritma numera od strane slushalaca. Odlicno se pokazao u problematicnoj Mingus-ovoj numeri, kada su u najhaoticnijim momentima izvodjaci zadrzavali svoja mesta na pozornici, dok bi u istim uslovima druga dva DAC-a drasticno smanjila dubinu pozornice, a izvodjace pomeshala u jednu kakofoniju koju nije bilo lako pratiti. I pored naglashnijeg midbass podrucija, najdublji bas je bio prisutan, ali je njegova definicija retko dolazila do izrazaja.

Na ovom mestu bih doveo u pitanje i sam transport, odnosno bilo bi interesantno koliko se ovaj fenomen moze pripisati samim DAC-ovima, odnosno koliko je ovakav ishod rezutat bolje uradjenog i na jitter (i eventualne mane samog transporta) otpornijeg ulaznog dela kod Naim-a.

Koliko je prezentacija Naim-a tonalno dominantna govori i to shto na numeri sa klasicnom muzikom nije bilo moguce cuti shum trake na snimku (koji je veoma prisutan, narocito na tishim delovima), dok se isti na druga dva uredjaja sasvim jasno cuo. Cini mi se da je izlazni stepen istoga po svoj prilici projektovan radi postizanja tacno odredjene boje zvuka i prezentacije, koja niposhto nije neutralna (neshto nalik podeshavanju tona ekvilajzerom, po svome ukusu).

Interesantno je da pored svih navedenih dobrih osobina Naim-a, kada je posle njega prikljucen Cambridge, tonalitet samog sistema je po meni postao dosta neutralniji i lakshi za pracenje (manje umarajuci).

Kao zakljucak na osnovu predzadnjeg kruga, za slushani sitem u datim uslovima bih sigurno odabrao Cambridge. Audiolab se mozda i najmanje isticao svojom bojom od svih slushanih, dok je Naim DAC svakako tehnicki najbolji uredjaj od navedenih, ali bi trebalo veoma paziti da li se njegov dominantni "zvucni potpis" uklapa sa sistemom u koji se ukljucuje - meni se nije svideo...

Pozdrav!

[paja959]

http://www.pinkfishmedia.net/forum/showthread.php?t=106841

[Sonichammer]

vrlo zanimljivo zapazanje koje se dosta poklapa sa mojim nakon testa young vs ndac pre nekoliko meseci kod mene

ndac ima superiornu reprodukciju vezano za dinamiku i propulzivnost, tu je obrisao pod sa youngom

sa druge strane mislim da je tonski jednolican i da mu nedostaje kolorit - meni je tu young od pocetka do kraja ostao u prednosti.

koliko vidim napolju vecina zamerki naimu upravo ide na racun 1-note basa i monohromatskog tonskog spektra - iz testova u sistemima jako visoke klase i rezolucije.

sprava koja bi imala detaljnost i tonalitet younga i dinamicki stampedo naima bi verovatno bio jedan od boljih DAC-ova na planeti u ovom trenutku.

[anubisgrau]

ne mogu da ti odgovorim na to pitanje bez ponovnog testa.

mislim da ne verujem da se bitno priblizio u ovim parametrima u kojima ne ndac superioran, iako je zvuk sa napajanjem dobio na solidnosti u basu i finoci u visokim tonovima.

ako hoces zovi ozija ili kuju da donesu spravu u salon, ja cu napajanje za younga pa da vidimo gde smo.

ali svejedno, nisam bas siguran da se napajanjem ove dve stvari bitno priblizavaju. ipak je razlika u ceni skoro 2.5x.