WTF

'ajd da i ja iznesem neke utiske na ovu temu: Bio sam osnovac u vreme epidemije velikih boginja. Dva TV kanala, par dnevnih listova i jedna istina, ona zvanična. Istina ili laž, ali samo jedna. Kad nemaš izbor, to je već neka vrsta sigurnosti. Svašta se i tada pričalo u četiri zida ali je tamo i ostajalo. I nije bilo panike ni histerije, koliko se sećam. Ljudi su hrabrili jedni druge kroz socijalne kontakte, što je prirodno. Sada je baš suprotno: insistira se na izolaciji, prekidu kontakata i to je za (većinu) nas zbunjujuće jer time se negira sama struktura društva. Još jedna zanimljiva stvar: prećutno se od nas traži da prijavljujemo, denunciramo rizične koji više nisu samo oboleli već i sumnjivi. Stigmatizuju se i pojedinci i čitave društvene grupe ("prose u Italiji a sad nam donose bolest", "vratili se da se leče jer je kod Stevanovića džabe"). Čovek ode do bankomata, podigne platu. Zatim pola potroši na žvakaće gume i cigarete, ostalo spiska u kladionici. Kad dođe kući, tamo čekaju gladna deca i besna žena. Tako se danas ponaša svet: osvojiš Wimbledon i milioner si, pikaš loptu i za 1 ugovor obezbediš praunuke. Novac se troši na gluposti a slavina se zavrće kad je reč o državnim budžetima za zdravstvo, nauku... To rade i bogate i siromašne zemlje. Onda se dogodi ovo i svi se nadaju resetu, "svet više nikad neće biti isti" a biće. Isti i još gori.

Pozdrav! Da li je neko čuo za ovo? Imam neku "portable audiophile" instalaciju Foobara, skinutu odavno (ne koristim je) i pre neki dan gledam šta je autor stavio u vst folder. Ima tu i ambiophonics.dsp. Potražim na internetu i evo na šta se to svodi: "In brief, Ambiophonics uses speaker correction, radical, crosstalk cancelled front channel loudspeaker positioning, computer recreation of real, early reflections and the later reverberant fields, and additional loudspeakers, strategically placed, to create accurately a wide front stage and propagate such ambience. Not every audiophile will be able or willing to do all that I suggest, but as each feature of the Ambiophonic system is implemented the improvement in realism will be easily audible and clearly rewarding." Pošto muziku najčešće slušam u trpezariji, na bookshelf zvučnicima (silom prilika) koji nisu baš najsrećnije pozicionirani (opet silom prilika) isprobao sam ovo i zvučalo je neverovatno. Zvučna slika se protegla u dubinu, visinu i širinu, zvuk je dolazio i otpozadi a uz to nije bilo farbanja. Nije bilo ni reverba, a detalji su se mnogo bolje čuli. Jeste iluzija ali kad sam pritisnuo bypass na pluginu, zvuk je postao plitak i nezanimljiv. Zbog radova u kući nisam mogao ovo da isprobam na glavnom sistemu ali sam poslao plugin prijatelju koji je vrlo rigorozan po pitanju manipulacija zvukom a ima i akustički tretiranu sobu. Javio se ubrzo i rekao da je čuo za ovo, postojalo je i u hardverskoj varijanti još '70-tjh (Bob Karver) i da i kod njega zvuči fenomenalno. Da napomenem: i on i ja imamo standardnu 2.0 postavku. Plugin je bio besplatan u početku, sada košta 10 dolara ali postoji i besplatna vst alternativa (ambio one vst) pa čak i foo_dsp_ambio. https://www.ambiophonics.org/

Evo, ja imam ifi nano idsd i preporučio bih ga prvenstveno zbog zvuka ali i zbog stabilnosti u radu, native DSD podrške, baterijskog napajanja, BB DSD1793 čipa i renomiranog konstruktora koji je sve to osmislio. I cena je prihvatljiva, pogotovo LE varijanta (uskraćena za coax izlaz), ispod 150.

Može li neki programer sa foruma da odradi to sa m3u Ili da pišemo peticiju autoru programa? U folderu 'extras' postji program koji konvertuje m3u u .rad (lista za web radio), probao sam i to ali je nepraktično i od 10-tak fajlova u listi čita reprodukuje nekoliko njih.

Evo, sad sam na nekom ruskom forumu video da to može biti problem, UTF8. Hvala na savetima.

Ne vredi, neće.

Znam za ovo i to radi ako su svi fajlovi sa liste u istom folderu. Međutim, probao sam sa listom koja je npr. u dokumentima a na njoj su fajlovi iz više foldera, sa drugog diska gde je muzika. Foobar to učitava, AP neće. Jedino fizičko kopiranje dotičnih fajlova u jedan folder što je besmisleno. E sad, još jedna čudna stvar: ako je među tim fajlovima dsf (kompresovan u wav pack, tako ih čuvam) njega ne vidi već samo PCM; kad ceo dsd album (isti album, isti taj wavpack) učitam, AP regularno reprodukuje u native modu. Mada, kad bi se prevazišlo ovo ograničenje sa listama, to više ne bi bio album nego file player, razumem i autora.

Isprobao sam i ja APlayer i zaista fino zvuči, manje agresivno od Foobara, prešao bih na njega ali... Kad bi autor samo omogućio uobičajene m3u liste (više foldera) definitivno bih prešao na ovaj plejer. Batalio sam davno LP baš zbog toga što većinu albuma nisam slušao cele i tu je digitalni audio u ogromnoj prednosti. Pokušavao sam da ga "prevarim", konvertovao m3u liste ali ne vredi. Možda neko sa foruma zna način da se ovo zaobiđe a da muzika ostane tamo gde jeste?

Pošto pakujem dsf fajlove u wav pack, mogu da se otvore i analiziraju u editoru (evo kako izgleda frekv. odziv): Nema sumnje, sve je kako treba (za razliku od neki "audiofilskih" SACD diskova gde je upotrebljen 44,1 PCM i urađen upsample na DSD64.)

"Kad bi' bio BD", objavljen je u SACD formatu 2014. Dvokanalni, Abbey Road remaster.

Potpisujem ono gorerečeno za Dugme: u početku su obećavali (na žalost sam dovoljno mator da sam tome i svedočio). Šećeranu kasnijeg perioda sam zaobišao, ignorisao, ne znam napamet ni albume ni redosled pesama ni same pesme (pazio sam dobro da ih negde ne čujem cele.) A za onaj sajt 'istočno od Raja, TakoReći' sve najlepše, nema šta nema, nepresušni audiofilski oCean, pa čaK i to staRo Dugme u DSD izdanju.

USB kabl jeste kratak, 20-tak cm koliko se sećam ali ga ne koristim. Spojio sam IFI kablom koji mi je ostao od E-MU eksternog DAC-a, plus još jedan USB (produžni). Ne zamaram se uticajem kablova jer ako može da prenese DSD128 bez problema (a može), ne verujem da bi bolji USB kabl uticao na zvuk. Uređaj radi u režimu baterijskog napajanja konstantno, tako da se tom problematičnim kablovima sprovodi samo digitalni signal. Kad ode baterija razmišljaću o nekom boljem kablu.

IFi Nano: zvuk ne može istovremeno i preko slušalica i na Line Output. Šta se prvo spoji pre uključivanja, to će da reprodukuje. Potenciometar reguliše jačinu oba izlaza.

Ima u Segedinu, ako je i to daleko čovek (veoma korektan) na KP nabavi to za par dana.

Možda nešto od IFI? Ja imam Nano IDSD LE, ima izlaz za slušalice, potenciometar, podržava DSD, cena ispod 150.

Flac i jeste najbolje rešenje, oni što misle da to zvuči drugačije nego wav greše. Da se nadovežem na glavnu stvar teme: CDDA ili 24-xxx ili DSD... Izgubio sam dosta vremena rešavajući tu dilemu i evo šta sam zaključio: 1. Poređenje CD i hi res fajlova najčešće je bespredmetno: obrnut polaritet, veća-manja glasnoća, različit mastering, često tek običan upsampling na veću rezoluciju (HD Tracks je to naročito voleo da radi), kompresija... 2. Bio sam dugo zagrejan za DSD ali je i tu upitan izvor: još češće se sreću albumi koji su samo prosti upsampling na DSD, čak i kod renomiranih izdavača (čitava serija Analogue Productions sa potpisom George Marina, a sve dragulji džez muzike). On jeste ime i radio je sa master trakama ali mu je A-D konverter bio loš i to je samo CD rezolucija sa onim karakterističnim dsd šumom. I onda pročitaš oduševljenu kritiku u renomiranom časopisu kako je to nešto najbolje a dobiješ ovo: 3. Prva izdanja CD albuma, s kraja '80-tih (u koja se neki zaklinju) često odlično zvuče ali kad su loša onda su stvarno nepodnošljiva i beživotna. Da zaključim: u tom digitalnom lavirintu gde vrebaju svakakve zverke (željne para) najbolje je posmatrati sve to sa one lepše strane: imaš sve ono što poželiš i to je velika prednost a što se tiče kvaliteta ja sam za to da se odabere ono što se već ima i da se uživa u slušanju. Ako su to 2-3 verzije iste stvari zadržati samo jednu a ostalo baciti jer će se opet kad-tad pojaviti pitanje "šta je bolje?"

Ja bih preporučio nešto drugo, iz ličnog iskustva: iFi Nano iDSD LE. Cena je tu negde a mnogo više opcija (sem što nema SPDIF in/out.) Ovaj Beetle jeste simpatičan ali nije to neki napredak u odnosu na Dragonfly. https://www.amazon.com/iFi-Audio-iDSD-Portable-Amplifier/dp/B01N0DVG58

"... ide muzika sa foobara, pa u isto vreme recimo pustim sa youtuba ..." Sad sam isto pokušao, u Foobaru mi je dsf (SACD) fajl, DAC je iFi Nano (USB) a Youtube se čuje sa integrisane Realtek i zvučnika na laptopu. Ranije, dok mi je integrisana bila isključena računar je bio nestabilan. Mislim da je tu problem.

Ja ih imam 10-tak godina i zadovoljan sam. Rade sa Yamahom ax-592, u prostoriji slične veličine. Bas je bio malo bum-bum ali sam to sredio kvarcnim peskom (imaju komore predviđene za to.) Maske su ružne ali bez njih izgledaju odlično. Jeste to konfekcija ali su zv. jdinice izdržale do danas, vinil (crni) nigde se nije odlepio, izgledaju kao da su juče kupljene. Bolje zvuče kad se malo odvrnu ali za tiho slušanje ova Yamaha ima loudness i to odlično radi. Ja ih preporučujem, mada za 300 e ima sigurno bolje (polovno).

Zaboravio sam da napomenem: i jeste instaliran u portable modu. U međuvremenu sam se dosetio pa sada imam tri portable Foobara, za svaki DAC po jedan. Ostalo je samo da se podesi po potrebi ono što je eksterno, ASIO ili DSD Transcoder. Imam još jedno pitanje: neko je ovde savetovao da se izbegava portable instalacija jer to loše utiče na zvuk. Može li neko objašnjenje?

Pozdrav! Koristim 3 DAC-a naizmenično i masu raznih podešavanja u Foobaru koja sam prilagodio dotičnim uređajima. (resampler, output, dsp...) Kad god promenim uređaj moram sve to da podesim ponovo. Nije da je teško ali me mrzi. Može li se konfiguracija sačuvati i kasnije samo učitati? Recimo, "Fiio-slušalice-crosfeed-sox resample to 96 kHz passband 95". Nije mi bitan grafički deo, samo ono što se odnosi na zvuk. Dakle, samo jedan fajl, ne ceo folder "config".

USB kabl koji koristim je najobičniji produžni, doduše 3.0, ostatak do DAC-a je drugi USB, dobijen uz E-MU 0404 USB. Da ponovim: ni pomenuta E-MU ni sadašnji DSD DAC nikad nisu imali problema sa reprodukcijom. Kačio sam DAC i na hub, i tada je radilo. Jednom jeste bilo seckanja, bacio sam produžni i uzeo ovaj sadašnji i sve je OK. Što me je uverilo da je ipak tačno ono "ili ima ili nema digitalnog signala" i da ovi fancy USB kablovi ne utiču na kvalitet zvuka već samo na pouzdanost prenosa signala (ako i to).

Ja koristim produžni USB plus ostatak da dobacim do 5 metara i nikad, doslovce: nikad nisam imao problema sa prekidima u reprodukciji. Čak ni kad puštam DSD128. Dakle, pričam o protoku koji je bez problema, za kvalitet sa tim boljim USB kablovima ne znam. Probao sam i suprotno, DAC na stolu, USB od 30-tak cm a interkonekt od 5m. Zvučne razlike nije bilo ali je mačor presudio jer je stalno prčkao oko uređaja.

Dobro, a ako sve ovo uradim da bih probao neki stripped Linux, on ne bi trebalo da pokarabasi postojeći OS jer je sve virtuelno? Mislim, ne znam mnogo o Linuxu, dual boot mi se ne radi, ako je dotični u virtuelnoj mašini on ne menja ništa u realnom Windowsu?

Pozdrav! Na laptopu su 2 hard diska od po terabajt (drugi je ubačen umesto CD/DVD uređaja i na njemu je muzika).OS je Windows 7, DAC je USB i sve funkcioniše kako treba. Backup radim pomoću Acronisa tako da nisam (re)instalirao Windows već 5 godina. Kopija kopijine kopije sve muzike je na eksternim hard diskovima. Sada bih da instaliram Virtual Box u koga ću da mountujem postoječi Windows. Taj vitruelni Windows bih lišio svega bespotrebnog a služio bi samo za reprodukciju. Imam nekoliko dilema: 1.Virtual box ne prepoznaje .TIB (Acronisov format), kako da napravim image ovog Windowsa koji će biti prepoznat? (VMWare koji bi ovo rešio ne volim iz određenih razloga, pravi mi problem sa DAC-om i uopšte USB portovima.) 2.Ako virtuelizujem Linux, mogu li nešto da zeznem? 3.Vredi li uopšte da virtuelni OS reprodukuje muziku (memorije imam dovoljno)? Ako neko ima živaca da objasni, zahvaljujem unapred.