BokiTokiVoki

Članovi
  • Content count

    3,511
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    8

About BokiTokiVoki

  • Rank
    Audiofil
  • Birthday 01/01/1970

Profile Information

  • Gender
    Not Telling
  • Location
    Havana (Cuba)
  • Interests
    surfanje po talasima

Recent Profile Visitors

7,719 profile views
  1. Evo šireg obrazloženja oko "priče" tj. "žvake". Upravo tako, Denis. Ako je neko potpuno naopako protumačio, šta ja tu mogu? Post sam napisao uopšteno, a sugestija AI bi bila da se za EU, USA i Asia tržišta mora ići sa reklamom i sa "pričom" u tom textu reklame i opisu na sajtu. Ako se puca na Hi-End, čak i cena deluje sugestivno na rang. Ako staviš cenu 2k, mnogi koji na sajmovima gledaju Hi-End neće ni pogledati. Ako staviš cenu 10k, ući će u izbor da se obrati pažnja. A za 10k MORA se imati i opaka priča, tj. "žvaka", jer cela ta razlika je realno "na priču", i još poneke troškove koji podupiru ceo sistem. Kao što proizvođači kablova uvek u svom timu imaju naučnika iz NASA, specijalne materijale i svoje patentirane tehnološke postupke. U tu ogromnu cenu moraju da uđu: reklame, sajmovi, prezentacije, putovanja, velike provizije distributera koji imaju veći broj svojih stavki troškova, ali i tako da imaju prostora za velika sniženja. Psihologija. Zamisli sreću kupca kada kupi uređaj na popustu od 40%, tj. za 6k. Onda ga za 2 godine proda za 5k, jer je to 1/2 iznosa od retail price. Sjajno, zar ne? To je ta priča koju je i Steinheim naveo. Tako trenutno svetsko tržište audio uređaja funkcioniše. Ovakve stvari su moguće jer mnogo audiofila nije sposobno da samo na osnovu slušanja oceni da li neki uređaj po zvuku vredi 2k ili 5k, iako bi to žarko želeli, naravno. Ta velika želja stvori nerealnu sliku o svojim sposobnostima. Odvajanje od svojih mentora, koji im stalno sugerišu šta i kako treba da čuju i slepi testovi i direktna poređenja su uvek dobar lek za nerealni osećaj o sopstvenoj veličini (sluha). RADE je pomenuo, mislim u temi Bato MM Amp, da se najboljim sluhistima plaća za procene cenovnog ranga uređaja na osnovu slušanja. Postoje, naravno, i oni audiofili koji uđu u salon u Moskvi ili Njujorku, kažu: Hteo bih da isprobam gramofone u rangu 4k. Distributer im pripremi 3 setupa od 3 firme. Lagano i opušteno posluša 3 modela, i na kraju kao najbolji po zvuku i dizajnu izabere npr. Soulines. Ne zanima ga ko ga je, gde i kako napravio. Tako nešto se ne dešava u Srbiji, čak iako je cena verovatno 1/2 te napolju. Pitanje je zašto? Mora da je nešto drastično drugačije kod domaćih "audiofila" i onih napolju. Dodatak. Nažalost, proizvođaću koji želi da se probije na svetskom tržištu, najveći novac potreban je za reklame, sajmove, putovanja. Značajno više nego za razvoj samih modela uređaja. I tako u periodu od nekoliko godina, da bi se bilo stalno prisutno u medijima i javnosti. To je ta nepovoljna startna situacija. U Srbiji se barata sa hiljadama Evra, a u EU sa stotinama hiljada na računu. Da ne pominjem administrativne probleme i novčana opterećenja od strane države.
  2. Moj prethodni post je i (bio) jedini u temi. Nema veze sa Gigja, kojeg sam lično podržao kada smo se čuli telefonom. Samo sam se složio sa RADEtom oko "priče" tj. "žvake" vezano za reklamiranje uređaja, koja je postala bitna stavka. Ako je potrebno, taj deo može da se izdvoji iz teme.
  3. Kod mnogih audiofila imamo apsurdnu situaciju: najviše vole da se hvale svojim sluhom i iskustvom u slušanju. I tu su mnogo jaki na rečima. Ali, kada se dođe do toga da treba proceniti kvalitativni rang uređaja samo na osnovu kvalitativnog ranga zvuka, većina postanu nesigurni, i moraju da se "konsultuju" sa kolegama audiofilima. Sugestivno delovanje najizraženija je stavka u "procenama". Na kraju, uređaje kupuju na osnovu branda, izgleda i preporuka kolega i drugih (recenzije, sajtovi, reklame, forumi). Zato je, Rade, postala možda i najvažnija stavka priča, tj. tzv. "prodaja na žvaku". Neki to ovde zovu i "hvatanje iliti pecanje na bućku". Znam mnoge tzv. "audiofile" koji su se za skoro sve uređaje u sistemu upecali na žvaku. I iako vole da pričaju o svom velikom slušalačkom iskustvu, situacija u realnosti je sasvim drugačija. Kao što su njih za kupovinu uređaja nahvatali na žvaku, tako i oni sebi sa pričom pokušavaju da dignu cenu kao "iskusnog audiofila". Pri tome su najagresivniji protivnici slepih testova i direktnih poređenja uređaja. Na kraju, potroše 30k$ za sistem, a imaju zvuk ranga 5k$, i to ako su imali sreće u celoj toj akciji "na žvaku".
  4. Plašim se da bi te neki "saveti" odvukli u potpuno pogrešnom pravcu, što je najgore, potrošio bi novce, a problem ne bi rešio. Glavna pogreška je bila što se nisi savetovao pre nego što si kupio zvučnike. Taj SF Venere 2.5 ima izdignuto niskotonsko područje, i to je pogodno za nešto veće prostorije sa poroznijim zidovima. Možda i sa pojačalima koja su malo "tanka" na niskim frekvencijama. Kada ih staviš u tu veličinu prostorije, u staru gradnju, sa čvršćim zidovima i plafonom na 3,1 m, eto izrazitijeg stojećeg talasa na 55 i 100 Hz, u u zbiru sa već izdignutim odzivom, to postane preglasno u par tačka frekv. ozviva, koje onda postanu dominantne. Naravno, bilo bi poželjno uraditi merenja same prostorije, da bi se pravilno sagledale anomalije koje unosi u odziv. Rešenje su veliki bass trapovi po ćoškovima koji "pojedu" ta 2 ili 3 pika u odzivu. Ili promena zvučnika. Nadam se da će ovo iskustvo uticati na tebe da zvučnike prvo probaš u svojoj prostoriji, pa tek onda kupuješ. Znam da to nije lako izvodljivo, ali, ovo je takav sport. Svi troškovi dopremanja i vraćanja ranih modela zvučnika koje bi isprobavao su više isplativi, nego da se ima loš zvuk u prostoru. Link ka merenjima: http://www.stereophile.com/content/sonus-faber-venere-25-loudspeaker-measurements Slika frekv. odziva:
  5. U zabludi si oko nekih stvari. Zvučnici se ne tjuniraju za određenu vrstu muzike. BTW, i ja imam 2 CD-a narodne muzike. Šaban Bajramović ‎– "A Gipsy Legend" i Rambo Amadeus "Jedva skupljene pesme" tzv. Best Of na kome su i čuvene numere: Vanzemaljac, Čaše lomim, Čovek sam, ženoooo ...
  6. Ko je hteo da sazna tehničke podatke i cenu- 499E/par, samo je trebalo otvoriti dati link i pročitati.
  7. Misliš 0,15 mH ? Ako će da bude helper, stavi ga napred sa ostali zvučnim jedinicama. Ako će da prska po zidovima pa da slušaš te dodatne refleksije, onda..... ako vam je dobro, onda ništa.
  8. Predložio sam kutije koje sam pravio, jer: 1. je pitano za dobar bass, srednje velika prostorija 2. sličan je cenovni rang 3. ne znam za bolje na našem tržištu za tu cenu. Da ih je neko drugi napravio, opet bih predložio. To koliko su bolje od svega drugoga za tu cenu može se jednostavno proveriti - donesu se druge kutije kod mene i direktno se uporedi. Tako je lakše, jer ove kutije sumnjivog kvaliteta su po 35 kg svaka, Vifa i Visaton zvučne jedinice, na skretnici vazdušne zavojnice, poliporpilen blok kondenzatori, izmeren ravan freq. odziv......ko će to da nosi naokolo. Što se tiče toga koja će muzika da se pušta. Interesatno da niko nikada nije prozvao nekog distributeta ili domaćeg konstruktora zašto su prodali zvučnike a da pre toga nisu detaljno ispitali kupca koju će muziku da pušta na njima. Bavim se time da uradim zvučnik koji će što vernije za repordukuje zvuk. Da, zvuk. Može da bude i zabavna i narodna muzika, i proletanje aviona u numeri grupe Yello, ili lavež psa u numeri Amused to Death od Rogera Watesa. Hoću da bude verno, da se neko prepadne od tog iznenadnog laveža Rogerovog avlijanera.
  9. Konceptualno, sa stanovišta slušanja Hi-Fi-ja, audiofili se mogu podeliti u dve grupe: 1. meni se to tako sviđa, i briga me za sve ostalo 2. težim što vernijoj reprodukciji, bez obzira kakav je snimak i kako je urađen u studiju Ovo u temi spada u prvu grupu. "Prskanjem" visokih na gore, nazad i bočno i slušanjem tih refleksija od zidova dobija se "dodatna prostornost" (ali isctavanje našeg prostora, a ne onog gde je snimano). To reprodukciju udaljava od verne reprodukcije, mada može da zvuči subjektivno lepše i atraktivnije. Lično nemam ništa protiv stava "meni se to tako sviđa", ali sa takvim konceptom ne bi trebalo ulaziti u rasprave o vernoj reprodukciji. Sa tehničkog stanovišta, kako izgleda freq. odziv, faza i impedanca na području 5-20 kHz kada se 2 visokotonca u paraleli dodaju u paralelu na terminale zvučnika? Po slobodnoj proceni impedanca je oko 2-2,5 Ohma, a na fazi je ....hm? Pitam i zbog pojačala. Da ne bi nešto prooscilovalo i zrklo. Želim vam sretno eksperimentisanje.
  10. Možda bi ti ovako nešto bilo interesantno ? Trosistemac, podni. Cena je nešto viša od toga što si naveo. http://www.hi-files.com/forum/index.php?/topic/29048-zvučnici-black-pravljeni-vifa-i-visaton-zv-jedinice/
  11. Najniži nivo police zvoni oko 1 kHz, sledeći oko 2 kHz, sledeći oko 4 kHz i najviši oko 8 kHz. Tako imamo ravnomerno pokrivanje frekventnog opsega zvonjavom jednakog nivoa, što obogaćuje zvuk iz zvučnika dodatnim detaljima, transparentnošću i širom 3D scenom. Kada naručujete policu, customizirana & tjunirana zvonjava, koja pročišćava zvuk vašeg sistema, plaća se dodatno. It's a TOP feature, upgrade level 5, za prebacivanje vašeg sistema sastavljenog od prosečnih uređaja u High-End klasu zvuka.
  12. Xmax je podatak na kojoj dužini hoda je dužina namotaja u magnetnom procepu konstantna. Npr. ako je procep dužine 8 mm a motanje žice na kalemu 16 mm, tada je Xmax=+/-4mm Dakle, 4 mm napred od ravnotežnog položaja, i 4 mm nazad. Kada je hod (u radu) duži od Xmax, manja dužina namotaja je u magnetnom procepu, pa dolazi do smanjenog force factora BL, i do raznih nelinearnosti u odzivu zv. jedinice.To je jedna od stavki zbog koje dolazi do tzv. kompresije na niskim frekvencijama kod bass zv. jedinica. Proizvođači daju podatak o Xmax, ili o air gap i L motanja. Možeš i sam da vidiš/izmeriš koliko namotaji na kalemu vire van gap-a.
  13. Evo ti SAL 2030 2 kom. u BR kutiji od 60 L, Fb=45,57 Hz, sa 2 tunela (sive vodovodne cevke) (interno) D=72,4 mm, dužina 130 mm. GP je ta donja kriva, dakle max 10 ms, na 40 Hz. Ajd' sa srećom.
  14. Kod SAL znaju baš dosta da se razliku izmereni T/S parametri od ovih koje je dala fabrika. Ja mogu da ti uradim predlog za BR kutiju sa, ako sam dobro shvatio, 2 komada tih bass-ova po kutiji? Jedino što je pitanje koliko će stvarno stanje stvari da odstupa od toga.
  15. Vidim da ste svi uredno preskočili Majdin post, koji je jedini napisao realno stanje stvari na temu kondenzatora u skretnici. Ovako se bavite glupostima, dok vam balvani prolaze ispred nosa (loši zvučnici, loši projekti, loša prostorija i razmeštaj). Znam da je matematika, fizika, akustika mnogima sumorna dolina, i da je kvantifikacija pojedinačnih uticaja na ukupan zvuk pojedincima težak zadatak, ali to je stvarno stanje stvari. Ako vas raduje, vi eksperimentišite, ali je čisto gubljenje vremena, makar na ovakav "otprilike" stavim-slušam način. Nije da se promene ne čuju, ali ne znate zbog čega. Često su to pogrešni zaključci. Npr. Toza je stavio by-pass kond, i to više nije bilo 4 uF nego 4,22 uF i pomerio je reznu freq. za -5%. Ne sviđa mu se sa bypass-om, a možda nije zbog konda, već zbog pomerene rezne, kao i malo drugačije faze na tom mestu. I šta sad? Možda ovaj text bude koristan i onima koji su protivnici merenja, i sve bi na sluh. Bez poznavanja materije, i samo na sluh se pod obavezno dolazi do pogrešnih zaključaka o uzročno-posledičnim vezama promena u zvuku. Ne mogu da se odrede ni smernice šta kako zbog čega i kuda dalje. Inače, imam kod kuće celu galeriju kondova, da ne bude zabune. Barem 20 različitih vrsta i tipova. Tu je i MKP10 i 1837, i mnogi drugi.